Од кидисања на Путина до скакања са крова: Колико је мачку Миши остало (од девет) живота? (ФОТО/ВИДЕО)

Поприлично драматична ситуација одвијала се током јучерашњег дана у главном граду Украјине. У центру целе приче налази се, још једном, неумољиви, бивши грузијски председник Михаил Сакашвили, а данас истакнути активистичко-политички актер у Украјини који је стигао у време кризе, постао гувернер Одесе, изгубио позицију, а потом постао и непријатељ власти коју пак жели да сруши. Судећи према последњим акцијама, има и значајан број присталица.

Ситуација је јуче ескалирала након што га је украјински државни тужилац прозвао "бегунцем пред правдом" (оптужен је да је примио новац од олигарха с руском адресом Сергеја Курченка, иначе савезника свргнутог председника Виктора Јануковича, а све с циљем дестабилизације Украјине). Уследило је његово хапшење у стану у Кијеву. Ипак, несвакидашња ситуација тада тек почиње - Сакашвили није желео да се тек тако преда. Бежи пред полицијом на кров зграде одакле прети да ће се бацити.

Полиција некако ипак успева да га приведе, па га изводе из зграде како би био смештен у полицијску марицу. Тада се на улицама налази већи број његових присталица који изгледају као да су спремни да бране свог лидера и силом.

Избијају сукоби с полицијом, лети сузавац, и Сакашвили је опет слободан - његови следбеници успели су да га извуку из марице упркос великом броју полицајаца. Жестоки окршај трајао је више од сат времена.

Сакашвили (49) једном је био савезник украјинског председника Петра Порошенка, због чега је и добио украјинско држављанство и позицију гувернера у регији Одеса 2015. Но, пријатељство се распало, а епилог се може посматрати на улицама Кијева.

Након што су га спасили од хапшења, он предводи масу у великом маршу према згради парламента и тамо одржава свој говор у којем председника Порошенка назива "издајником Украјине" и "шефом банде организованог криминала".

Хоће да му ВИДЕ ЛЕЂА: Марш за смену председника Украјине, више од хиљаду људи на улицама Кијева

Сакашвили одбацује све оптужбе које му се стављају на терет, а нарочито ону да ради у интересу про-руских олигарха - Нема већег Путиновог непријатеља у целом пост-совјетском простору од Михаила Сакашвилија! - поручила је тренутно главна "звезда" украјинског анти-владиног бунта. Надаље, тврди како је ситуација заправо обрнута, да је наводно Порошенко тај који је у дослуху с Путином и да ради "у руском интересу и на штету Украјине".

Чињеница јесте да је Сакашвили "мачак с девет политичких живота" и да још увек може да покрене ствари, иако су многи након сваког његовог неуспеха тврдили како је ово крај "Мише" (како га присталице од миља зову).

Са свега 37 година постао је председник родне му Грузије и на том месту остаће два мандата, од 2004. до 2013. године. У политици је активан од 1995, а на позицију председника стигао је након "Револуције Ружа" која је прошла без крви и коју је предводио управо он. С власти је тада срушен, односно поднео је оставку, грузијски председник Едуард Шеварнадзе.

Шеварнадзе је пак био права совјетска "стара гарда" - Грузијом је де-фацто владао још од почетка 70-их година, а у периоду од 1985. до 1991. био је совјетски министар спољних послова. Важан, врло важан, човек за време владавине Михаила Горбачова, нарочито у спољној полици - примера ради, уједињење Немачке била је политика за коју се Шеварнадзе лично залагао.

Након распада СССР-а, очекивано, Шеварнадзе је наставио да влада Грузијом "као да се ништа није ни догодило", па је владао све до 2003. када су га с власти, како је већ споменуто, изгурали "Миша" и "Револуција Ружа".

Сакашвилију се мора признати да је домишљат, амбициозан и врло сналажљив, ипак, за спровођење револуције ипак не може понети све заслуге, шта више, он је за револуцију био јавно лице, али пријатељи из позадине су подједнако заслужни за прво право окончање "совјетске ере" у Грузији, можда и више него он.

Протести га довели на власт, а можда му је и окончају: Хиљаде демонстраната тражи оставку Порошенка

Револуција је добила назив по томе што су демонстранти, на челу са Сакашвилијем, упали у зграду парламента у Тбилисију носећи црвене руже.
Свакако, била је то једна од првих великих такозваних "Наранџастих револуција". Иза целог пројекта стајала је већ добро организована мрежа Западних невладиних организација која је финансијски подупирала побуну и координирала демонстрације. Имена која су стајала иза пројекта данас се сматрају "класиком" наранџастих преврата, у првом реду то је био незаобилазни Џорџ Сорош, важну улогу одиграо је амерички амбасадор у Грузији Ричард Мајлс, али и тадашњи амерички државни секретар Џејмс Бејкер који је стигао у Тбилиси да својим присуством да подршку новим снагама.

Млади нови председник Михаил Сакашвили доказивао се својим про-Западним и про-НАТО ставовима, ипак, популарност је с временом почела да му опада, а све чешће је оптуживан за корупцију, крађу гласова и ауторитарно владање.

Другог новембра 2012. признао је изборни пораз и на власти га је сменила коалиција "Грузијски Сан" коју је предводио тајкун Бидзина Иваншвили. Тешка времена за Сакашвилија - наиме, нова власт подиже оптужницу против њега, тврде како је учествовао у бројним криминалним радњама. Он све одбацује и поручује како је оптужница политички мотивисана. Ипак, "Револуција ружа", сада је већ далека и већ поприлично бледи, а "омча" се стеже.

Но, Миша има најмање девет политичких живота и извући ће се из ове незгодне ситуације. Шта више, можда баш због ситуације у којој се нашао 2014. када постаје ватрени заговорник украјинског покрета Евромајдана. За њега је ово идеална прилика да се врати на познати терен, тамо где се руши стари и гради нови свет - мада је он сам живућа и ходајућа контрадикција свега што тај свет доноси - како Грузија пре, тако и Украјина касније.

Ипак, у вреви Мајдана било је битно имати Сакашвилија на својој страни. Он је ипак већ "стари револуционар", и не само то - док се Украјинци тек припремају на борбе с Путином, он је свој окршај већ имао. Грузијско-руски рат био је прави рат, али трајао је свега пет дана, па је завршио тако да је Грузија изгубила контролу над своје две покрајине - Абхазијом и Јужном Осетијом, а Миша ће остати запамћен по томе што је једне кобне ноћи умало појео своју препознатљиву црвену кравату. Какогод, исход таквог сукоба није ни могао завршити другачије, а Сакашвили је пораз претворио у своју личну причу којом је стекао углед на Мајдану.

ПУКЛА ТИКВА У УКРАЈИНИ: Власти из Кијева сада прогоне Сакашвилија!

Преврат у Украјини није прошао мирно и нису се носиле руже (али јесу колачи, америчког укуса), али је ипак успео - тадашњи украјински председник Виктор Јанукович није изгледао толико "совјетски" као Шеварнадзе, али се опасно клацкао између Истока и Запада, да би се на крају ипак опкладио на Исток и због тога једва извукао живу главу из Кијева. Председничку функцију, ипак, није могао спасити.

Украјина је обавила транзицију с једног тајкуна на другог и председник постаје Петро Порошенко, у народу познат као "краљ чоколаде". Сакашвили је од новог "краља" добио поприличну захвалницу - држављанство и место гувернера. Грузијске власти, које га и даље траже и желе да му суде због свих наводних малверзација и других греха, укидају му држављанство и изгледа као да се Сакашвили још једном извукао, план је упалио, нови револуционарни терени су освојени, а Миша јаше још једном.

Чини се како је Сакашвили свој посао схватио озбиљно, па није приметио да је та позиција била захвалност уз прећутну клаузулу да "не таласа". Наиме, као гувернер Одесе Сакашвили је покренуо велику борбу против корупције, а у Одеси је било корупције у изобиљу. Као да није знао да се заустави - његове оптужбе севале су даље и даље да би једног дана удариле и против самог "краља чоколаде".

- Овај мисли озбиљно - помислили су у Кијеву, с поприличном нелагодом. Није се то више могло толерисат, па 26. јула ове 2017. године, Порошенко Сакашвилија разрешава не само дужности, већ и држављанства, па тако Миша одједном постаје човек без адресе, без државе - и без наде? Нипошто.
Порошенко је мислио да ће га се отарасити док је овај био у посети САД-у, али није му успело. Сакашвили се вратио, још једном, и то с новом горућом мисијом: "Ослободити Украјину од корумпираних елита!"

Како мисли то да учини? Као и сваки пут до сада, чини се. Сакашвили је "непоправљив" и изгледа како се никада не предаје. Шта год мислили о њему, људи му као таквом прилазе и ови који су своје главе јуче ставили пред полицијске пендреке да би га спасили од ћелије не изгледају као квази-хипстери из Сорошевог Отвореног друштва.

Ко зна, можда је стварно склопио пакт с каквим "руским олигархијским врагом" и сада руши Порошенка по том налогу, а можда је пак и даље "лојални војник" наранџасте револуције коју је започео као млади про-Западни лидер у својој родној земљи и још увек одрађује своје идеале и обавезе.

Порошенко именовао Сакашвилија за гувернера: "Он је велики пријатељ Украјине"

Ко зна ко је више Миша Сакашвили. Можда се бори за свој властити опстанак, грчевито и ватрено, јер се већ налази негде пред крај низа својих политичких живота. Не би изненадило да је управо то. Театралан увек је био, али не до те мере да прети скакањем с крова. С украјинском заставом око рамена, с лисицама које му се још њишу око зглоба једне руке, Миша је јуче постао неочекивани симбол украјинског отпора.

Из Кремља му се смеу и ликују. Путинов портпарол Песков, упитан од стране новинара за коментар, поручује: - Немамо обичај да коментаришемо људе по крововима. Слично су му се ругали и донедавно у Кијеву када су мислили да ће га се с лакоћом отарасити. Сада им он води људе пред парламент и назива, без превише сумње, ствари правим именом.

Колико је још политичких живота остало Миши, ко зна, није лако побројати их све, али ако му је ово последњи, а могао би бити, ићи ће до краја.