ОД РАСПАДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ДО УКРАЈИНЕ: Европа неуспешна као војна сила на свим пољима - "постали смо марионета Америке"
Француска и Немачка упорно говоре да Европа треба да престане да се ослања на САД, али раде управо то
Тридесет година пошто су страхоте ратова на Балкану оголиле неспособност Западне Европе да се суочи са конфликтом на европском тлу, руска инвазија на Украјину показује колико се мало тога од тада променило, пише Политицо.
Француска и Немачка упорно говоре да Европа мора да престане да се ослања на Вашингтон, али раде управо то, истиче бриселски портал.
ЕВРОПА ЗА ГАЗПРОМ ИЗГУБЉЕНО ТРЖИШТЕ: Незапамћена хаварија на гасоводу - немачки медији упозорили "Ово може да потраје годинама!"
ТРАГЕДИЈА! Српски музичар изгубио битку са опаком болешћу! Неутешна супруга се обратила јавности!
ШОЈГУ ОВИМ ПОТЕЗОМ ПОКУШАВА ДА ПРЕОКРЕНЕ РАТ! "Преузимам апсолутну контролу..."
Када је Југославија почела да се распада 1991. године, министар спољних послова Луксембурга Жак Пос дао је оптимистичну али злосрећну изјаву: "Ово је час Европе, а не Американаца".
Од тада су прошле године мучног преиспитивања зашто Европа није успела да се афирмише као војна сила. Подстакнути новом паником коју је изазвала мантра бившег америчког председника Доналда Трампа "Америка на првом месту", председник Француске Емануел Макрон и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел упутили су упозорење да ЕУ више не може да се ослања на САД.
Макрон континуирано говори да Европа треба да успостави своју безбедносну агенду, али његова обећања, заједно са другим осталим високим европским политичарима о спровеђењу политике европске "стртешке аутономије", у којој ће ЕУ значајно смањити војну зависност од САД, до сада су била само вербална.
Суочени са инвазијом Русије на највећу земљу у читавој Европи, Француска и Немачка већ седам месеци се војно ослањају на Вашингтон и у мањој мери на Британију, како би гарантовали демократију и слободу у том блиском савезнику ЕУ.
Према подацима Института за светску економију у Килу, САД су обећале 25 милијарди евра војне помоћи Украјини, Британија четири милијарде, а Немачка 1,2, док се војна помоћ Француске једва и примећује и износи свега 233 милиона. Такође, Британија је обучила 5.000 украјинских војника, а Француска стотинак.
Ова несразмерна помоћ више је питање политичке воље, а не новца. ЕУ има годишњи бруто домаћи производ од 14 билиона, а заједнички одбрамбени бужет од 230 милијарди. Француска пак наглашава да не жели да буде зараћена страна у рату, а ни да "понизи" Русију, док немачки канцелар Олаф Шолц указује на ризик од увлачења у конфликт.
Сва пажња сада је усмерена на то да ли је неизбежна потенцијална промена и да ли ће европски економски предводници Немачка и Француска, једине нуклеарне силе у ЕУ, пристати да пошаљу Кијеву тенкове Леопард 2 и Леклерк.
"Наша судбина је у нашим рукама"
Разлика у средствима која издвајају САД и Западна Европа поставља мучна питање лидерима ЕУ о томе шта би се догодило Кијеву да амерички председник није био толико отворен за велику интервенцију као што је Џо Бајден.
И немачка министарка одбране Кристине Ламбрехт недавно је признала да је ситуација неодржива.
- Немачка и Европљани зависе од мировног поретка који не могу сами да гарантују - рекла је она и додала да је то питање посебно проблематично јер Америка све више скреће пажњу ка Пацифику.
Вашингтон, како је упозорила, више не може да гарантује одбрану Европе у истом обиму као што је то радио у прошлости.
- Закључак је јасан: Ми Европљани и то највише Немци, морамо да учинимо више да кредибилно покажемо своју војну снагу како друге силе чак не би ни помислиле да нас нападну - казала је Ламбрехт.
Ипак, да ли ће ове речи пратити дела остаје да се види, пише европски портал.
Критичари подсећају да је још канцеларка Меркел изнела сличан закључак 2017. године када је рекла да "Европљани морају да преузму своју судбину у своје руке", али да се потом није ништа догодило.
Иако је одавно јасно да ЕУ неће успети веродостојно да појача одбрамбене капацитете све док има 27 армија које покушавају индивидуално да изводе исте задатке и развијају своје наоружање, напори да се удружи ресурсе и даље ће наилазити на фаталне препреке.
- Морамо да ускладимо наше акције, док Немачка израста у другу војну силу. Наши напори су фрагментирани, превише је расипања због толико различитих модела тенкова, бродова и борбених авиона - каже бивши француска министарка за Европу Натали Лоисо.
Једна од ствари која тако јасно симболизује невоље ове слабе сарадње и неповерења јесте проблем француско-немачко-шпанског пројекта борбеног авиона (ФЦАС) који буквално неће полетети.
ФЦАС, (Будући борбени ваздушни систем), годинама се одлаже, а први модели авиона не очекују се пре 2040. због неслагања Француза и Немаца око лидерске улоге у заједничком пројекту.
Француски и немачки војни експерти указују на недавну одлуку Берлина да замени нуклеарни удео у својим ваздухопловним снагама, које би могле да баце америчке нуклеарне бомбе у случају рата са Русијом, са америчким ловцима Ф-35.
Немачки званичници пак тврде да одлука о набавци Ф-35 не означава промену посвећености Берлина пројекту ФЦАС, већ да Немачка мора да набави нове авионе одмах, док ФЦАС неће скоро бити оперативан.
Тврде и да Вашингтон можда не би дозволио да било који авион са чијом изградњом нису били упознати амерички обавештајци, носи америчке нуклеарне бомбе.
Са своје стране Немачка оптужује француску војну индустрију да не испуњава свој део када је реч о војној сарадњи.
- У разговорима мора да буде јасно да желимо да нас третирају равноправно. И да не могу француске индустријске компаније да ограниче приступ неким информацијама. Треба да платимо а да немамо приступ подацима? То неће моћи - рекла је Ламбрехт за Политицо.
Брисел без решења
Брисел покушава да наведе европске земље да се придруже одбрамбеним пројектима, али је помак слаб.
Европска комисија предложила је у мају нови план координације војних трошкова међу чланицама ЕУ, а да ли ће земље куповати америчко или европско оружје, постало је кључна тема расправе.
Чак је и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ нагласио да Европа купује 60 одсто своје опреме ван блока и позвао чланице да се окрену домаћим ресурсима.
Комисија такође предлаже 500 милиона евра за две године ради подршке заједничкој набавци оружја, што је по многима премало да би европски капацитети могли да се оснаже.
Повремено се стиче утисак да би озбиљност украјинског рата могла коначно да натера Француску и Немачку да приближе ставове.
Шолц је у августу изнео своју визију "снажније, сувереније, геополитичке Европске уније", што се у Паризу протумачило као закаснели одговор на Макронов позив из 2017. за "стратешку аутономију".
Макрон се надао да ће реорганизовати европску одбрамбену политику и говорио је о потреби да се изгради "заједничке интервентне снаге, заједнички одбрамбени буџет и заједничка доктрина деловања".
Али, осим дипломатских нијаси, ни Шолц ни Макрон нису били у стању да преузму лидерство када је реч о рату у Украјини. Француска и Немачка каскају за Пољском и нордијским и балтичким земљама у покушају да управљају европском агендом.
- Макронови претходни покушаји да се представи као медијатор у конфликту, да промовише Француску као "силу која балансира" када је реч о Украјини, изазвале су сумње у његове дугорочне циљеве. Његова одлука да остави отворене линије комуникације са Кремљом и ранији позиви да се "не понижава Русија" наишли су на подсмех у многим деловима ЕУ - каже Филип Мазе-Сенције, стручњак за јавне послове при Институту Монтања.
Он сматра и да је Француска изгубила кредибилитет због своје позиције по питању Украјине. Грубо речено, наши пријатељи у нордијским и балтичким земљама и у Источној Европи осећају се изневерено чак то пореде и са (недостатком солидарности) у Другом светском рату тражечи америчку заштиту.
