Одбројавамо ситно! Све што треба да знате о изборном систему у САД на једном месту: Шта је то Електорски колеџ?

За почетак, Електорски колеџ је процес, а не место. Очеви оснивачи САД су га успоставили у Уставу, делимично као компромис између избора председника гласањем у Конгресу и избора председника путем народног гласања квалификованих грађана.

Процес Електорског колеџа састоји се од избора електора, састанка електора на којем они гласају за председника и потпредседника, и пребројавања електорских гласова од стране Конгреса.

Колико има електора и како су распоређени међу државама?

Електорски колеџ се састоји од 538 електора. Потребна је већина од 270 електорских гласова да би се изабрао председник САД. Свака поједина држава има константно исти број електора колико и чланова у својој конгресној делегацији: један за сваког члана у Представничком дому плус два сенатора.

Дистрикт Колумбија, у ком се налази престоница САД Вашингтон, добија 3 електора и, иако то иначе није, третира се као држава у сврху Електорског колеџа према 23. амандману Устава САД. Због тога се у наредним објашњењима реч "држава" односи и на Дистрикт Колумбија, а "извршна власт" на гувернере држава и градоначелника Дистрикта Колумбија.

На овој слици можете видети колико свака америчка савезна држава даје електорских гласова победнику гласања.

Како су изабрани електори? 

Сваки кандидат за председника у свакој појединој држави има своју групу електора (познату као листа). Листе обично бирају политичке партије кандидата у свакој држави, али закони државе се разликују у погледу избора електора и њихових обавеза.

Устав САД садржи врло мало одредби које се односе на квалификације електора. Члан ИИ, одељак 1, клаузула 2 прописује да ниједан сенатор или представник, или особа која обавља функцију поверења или профита под Сједињеним Државама, не може бити именован за електора. У историјском смислу, 14. амандман прописује да су државни званичници који су учествовали у побуни или устанку против Сједињених Држава или пружили помоћ и уточиште њеним непријатељима онемогућени да служе као електори. Ова забрана односи се на период после Грађанског рата у САД.

Свака држава има потврде о именовању које потврђују имена својих именованих електора. Сертификација електора од стране државе обично је довољна да успостави квалификације електора.

Бирање електора сваке државе је двоструки процес. Прво, политичке странке у свакој држави бирају листе потенцијалних електора пре општих избора. Друго, током општих избора, гласачи у свакој држави бирају своје електоре тако што гласају.

Уставна одредба или савезни закон не захтева од електора да гласају у складу са резултатима гласања бирача у својим државама. Међутим, неке државе захтевају од електора да гласају према вољи народа. Ове обавезе спадају у две категорије — електори обавезани државним законом и они обавезани обећањима политичким странкама.

Врховни суд САД је пресудио да Устав не захтева да електори буду потпуно слободни да делују како желе, и стога политичке странке могу тражити од електора да се обавежу да ће гласати за кандидате странака. Неки државни закони предвиђају да се тзв. "непоштени електори" могу суочити са новчаним казнама или могу бити искључени због гласања са неважећим гласачким листићем и замењени алтернативним електором. Врховни суд је одлучио (2020. године) да државе могу увести захтеве о томе како електори гласају. Ниједан електор никада није процесуиран због негласања према обећању. Међутим, неколико електора је искључено и замењено, а други су кажњени новчано 2016. године због негласања према обећању.

Ретко је да електори занемаре вољу народа гласајући за некога ко није кандидат њихове странке. Електори обично заузимају водећу позицију у својој странци или су изабрани због година одане службе странци. Током историје САД, више од 99 процената електора гласало је према обећању.

Шта се дешава на општим изборима?

Општи избори се одржавају сваке четири године, првог уторка након првог понедељка у новембру. Када гласају за председничког кандидата, Американци заправо гласају за електоре које преферира њихов кандидат.

Већина држава има систем "победник носи све", који додељује све електоре председничком кандидату који победи по гласовима бирача у тој држави. Међутим, Мејн и Небраска имају варијацију "пропорционалне заступљености", тако да кандидати могу поделити њихове електорске гласове.

Шта се дешава после општих избора?

Након општих избора, извршна власт сваке америчке савезне државе припрема Сертификат о утврђивању резултата, на којем се наводе имена свих појединаца на листама за сваког кандидата. Сертификат о утврђивању резултата такође наводи број гласова које је сваки појединац добио и показује који су појединци изабрани за електоре сваке државе. Сертификат о утврђивању резултата шаље се Националној архиви и администрацији записа (НАРА) као део званичних записа о председничким изборима.

Састанак електора одржава се првог уторка након другог понедељка у децембру, после општих избора. Електори се састају у својим државама, где гласају за председника и потпредседника на одвојеним листићима. Гласови електора сваке државе бележе се на Сертификату о гласању, који припремају електори на састанку. Сертификат о гласању сваке државе шаље се Конгресу, где се гласови пребројавају, и НАРА-и, као део званичних записа о председничким изборима.

Електорски гласови сваке државе броје се на заједничкој седници Конгреса 6. јануара у години која следи након састанка електора. Чланови Представничког дома и Сената састају се у сали Представничког дома да обаве званично пребројавање електорских гласова. Потпредседник Сједињених Америчких Држава, као председник Сената, председава пребројавањем на строго церемонијалан начин и објављује резултате гласања. Председник Сената тада проглашава која особа, ако је ико, је изабрана за председника и потпредседника Сједињених Америчких Држава.

Новоизабрани председник полаже заклетву и званично постаје председник Сједињених Америчких Држава 20. јануара у години која следи после општих избора.

Да ли ће то бити Камала Харис или поново Доналд Трамп, знаћемо ускоро.

Србија Данас/Телеграф