"Олујни корпус" стиже у помоћ Путину?! Севернокорејска специјална јединица има дугу историју, а ево ко су они (ВИДЕО)

Севернокорејски војници који иду у Русију су из једанаесте армије Северне Кореје, елитне јединице познате као Олујни корпус, према Националној обавештајној служби Јужне Кореје.

- Ово нису обични севернокорејски војници, од којих већина никада није прошла одговарајућу борбену обуку - рекао је Го Мјонг-хјун, виши сарадник јужнокорејског Државног института за стратегију националне безбедности у Сеулу.

Шта је Олујни корпус?

Темељи данашње севернокорејске специјалне јединице постављени су у другој половини 1960-их година, десетак година након потписивања примирја између Северне (ДПРК) и Јужне Кореје (РОК), којим су заустављени већи сукоби и сматра се неслужбеним крајем Корејског рата, иако он службено никад није завршио.

Упркос потписивању примирја, комшије су наставиле с војним операцијама мањег опсега, а њихова намера је била уношење нестабилности у Јужну Кореју, рушење тамошње власти те остваривања главног циља – уједињења две Кореје у државу под контролом севернокорејског режима.

Те су операције укључивале упаде преко тзв. Демилитаризиране зоне (ДМЗ), односно границе двеју држава, и мање окршаје с војницима Јужне Кореје и САД-а, а они су били тамо у саставу снага Уједињених нација. Изводиле су их посебно увежбане јединице за које је крајем 1960-их тадашњи севернокорејски вођа Ким Ил-сунг рекао да су најјача и елитна јединица целе војске ДПРК-а. Тада се јединица звала 8. корпус за специјалне намене, а данас јој је уобичајено име Севернокорејске специјалне снаге, скраћено КПАСОФ или најчешће само СОФ.

Операција Плава кућа

У другој половини 1960-их, она је извела више од хиљаду операција на територију Јужне Кореје, од којих су најпознатије оне из 1968. У јануару те године 26 припадника Јединице 124 провукло се кроз ДМЗ и кренуло према стотинак километара удаљеном Сеулу са задатком да убију тадашњег јужнокорејског председника Парк Чунг-хеја у његовој резиденцији Плавој кући, а секундарни циљ била је зграда америчке амбасаде. Севернокорејски специјалци обукли су јужнокорејске униформе, али их је властима одао локални становник који је, по њиховом понашању, закључио да нису припадници јужнокорејске војске.

Специјалце је зауставила и покушала да идентификује јужнокорејска полиција свега 800 метара од Плаве куће, након чега је почело пушкарање, а касније вишедневни лов за уљезима. Током повлачења према граници, убијено је 23 припадника Јединице 124, за два се не зна шта се догодило, али се претпоставља да су убијени, док је један припадник заробљен. С друге стране, севернокорејски специјалци убили су 68 јужнокорејских и три америчка, а ранили 66 јужнокорејских и три америчка војника.

Заробили амерички брод

Иако је мисија била неуспешна у смислу постизања основног и секундарног циља, показала је способност инфилтрације севернокорејских специјалаца јер су дошли на свега неколико стотина метара од председника Јужне Кореје. Заробљени припадник Јединице 124 рекао је да је пролазак кроз ДМЗ био прилично лаган, а сама чињеница колико су дошли близу председника и колико су жртава нанели приликом повлачења показује њихову способност.

У исто време, такође у јануару 1968., специјалци ДПРК заробили су амерички ратни брод USS Пуебло за шпијунажу у међународним водама близу Северне Кореје. Један амерички морнар је смртно страдао, а осталих 82 били су заробљени до краја године. Иако је посада враћена у САД за Божић те године, брод је до данас остао у Северној Кореји као трофеј и музејски експонат, а инцидент је остао запамћен као један од најсрамотнијих за америчку морнарицу.

Неуспешно искрцавање на обалу Јужне Кореје

Трећи инцидент из 1968., током које су специјалци ДПРК извели више од 700 операција разних интензитета, било је искрцавање 120 војника на осам обалних локација између села Улчин и Самчеок у Јужној Кореји. Циљ је била успостава герилских кампова из којих би се радило на рушењу јужнокорејског режима. Након што су откривени, а локалној полицији пријавили су их сељаци, подигнута је сила од око 70.000 војника, морнара, полицајаца и страже те је у року од две недеље неутралисала претњу убивши 110 специјалаца из ДПРК и заробивши њих седам.

Процењује се да СОФ данас има укупно око 200.000 припадника, од чега их је између 40 и 80.000 из 11. корпуса, тзв. Олујног корпуса, елите међу елитом.

Основни задатак тих снага је пробијање одбране Јужне Кореје и извођење операција у непријатељској позадини, као и извиђање бојног поља и стратешких објеката, а високо су обучене за неконвенционално ратовање и саботаже.

Сматра се да су у рат Русије и Украјине послати управо најелитнији припадници Олујног корпуса, а он се иначе састоји од десет бригада и вуче корене из 8. корпуса за специјалне намене из 1960-их година, насталог након што је расформирана Јединица 124 због неуспелог искрцавања између села Улчин и Самчеок. Седиште јединице налази се у месту Токчон у централном делу Северне Кореје.

Обучени за отимање талаца

Припадници 11. корпуса такође су обучени за отимање талаца, а обука им се састоји у убацивању иза непријатељских линија и узимање вредних талаца за касније преговоре. С обзиром на тај аспект њихове обуке, ако се укључе у борбе, а не остану само да чувају руску границу, можда буду упућени у мисије отмице, или ликвидације, високих украјинских команданата или политичара. Према информацијама јужнокорејских обавештајаца, свеукупно би у Русији требало да буде размештено 12.000 припадника Олујног корпуса.

Познати су и по томе да су 2020. били постављени на границу с Кином у јеку пандемије корона вируса, а у свом послу су били брутални, па су тако пуцали на све што се кретало у пограничном подручју, било да је реч о пребезима, потенцијално зараженим особама, локалном становништву, шверцерима и слично.

На границу су били размештени зато што редовни гранични полицајци нису били спремни да убијају без разлога, него су, у случају да се нетко неовлашћено приближавао граници, пуцали у ваздух или користили маневарску муницију.

На Западу се сматра да севернокорејски војници, иако су мотивисани и увежбани, имају више недостатака у односу на оне западне, посебно специјалне јединице, а један од главних је изостанак напредне војне опреме. Но с обзиром на то да Северна Кореја није изводила веће војне операције 50-ак година, сви закључци су на нивоу процене. Како ће се севернокорејски војници стварно понашати и како ће се у евентуалним борбама снаћи војска која је више од 70 година припремана и индоктринирана за другачију врсту рата, на другачијем терену и с другим циљевима, тек ће се видети ако се укључе у борбе с украјинским војницима.

Део обуке и неке од способности севернокорејских војника можете погледати у видеу у наставку:

Србија Данас/тпортал