Опасне игре: Путин и Си спремили замку Трампу

Међутим, интерес Вашингтона за Гренланд датира много пре Трампове ере. САД су понудиле Данској 100 милиона долара у злату за ово залеђено острво убрзо након завршетка Другог свјетског рата како би умањиле претње које долазе из Арктика.

Гренланд постаје све важнији како улазимо у глобално такмичење с Кином и нову технолошку револуцију у вези с ратовањем. То је истакла Ребека Пинкас, директорка Полар Института при Вилсон Центру и бивша саветница америчког Министарства одбране за арктичку стратегију. Ово арктичко острво је део НАТО-а али настоји да се избори за независност од Копенхагена, што би, према мишљењу неких стручњака, могло да отвори врата Русији и Кини да остваре већи утицај у земљи.

Русија има знатно веће војно присуство на Арктику од Сједињених Америчких Држава и наставила је значајно да улаже у своје одбрамбене способности у региону упркос рату у Украјини. Пензионисани амерички генерал Теренсе Џеј О'Шонеси изјавио је да би, у случају напада на Сједињене Државе, Русија вероватно напала преко Арктика. Кина тежи да постане важан играч у региону и покушава да купи луке, другу инфраструктуру и права на рударење на Гренланду.

Отапање арктичког леда омогућава лакши приступ масивним залихама природних ресурса Гренланда, укључујући метале кључне за производњу високотехнолошких производа, електричних возила и ветротурбина. Кина доминира тржиштима многих од тих метала, укључујући њихову експлоатацију, прераду и рафинацију, а Пекинг је изразио интерес за развијање гренландских природних ресурса.

Јахара Матисек сматра да Трампов потез може бити покушај да натера Сједињене Америчке Државе да "заиста озбиљно схвате Гренланд" због кључне улоге коју ово острво игра у одбрани Северне Америке. Такође је, како каже, "очигледно покушај да се обезбеди да Кинези и Руси не добију упориште тамо".