Отишли сте код доктора и мислите да ће вам помоћи? Ових 6 ствари утичу на оздрављење, пазите се!

Лекари се често сматрају бићима која су „свемогућа“ иако доста тога није у њиховој моћи, па тако углавном потпуно верујемо.

Међутим и они су људи а тако имају своје слабости које могу проузроковати грешке.

Како су данас лекари и превише заштићени и ретко одговарају за своје грешке, ми вам представљамо у којим случајевима опоравак пацијената може да оде по злу.

ДАВИО МЕ И ВИКАО ДА САМ К*РВА! Тијана у сузама признала све о АБОРТУСУ: Крварила сам... (ВИДЕО)

1. БОЛЕСНИ ДОКТОРИ

Иако је законски прописано да на посао не долазе болесни, лекари често крше ово правило.

НЕ СЛУТИ НА ДОБРО: Пчеле падају мртве, скупљају их лопатама

На дечијој болници у Филаделфији спроведена је анкета у којој је учествовало 280 здравствених радника, којом се открило да њих чак 83% бар једном годишње прекрши закон.

Сами доктори су казали да долазе на посао јер не могу да оставе своје пацијенте и колеге на цедилу.

Најчешћа обољења са којима долазе на посао су дијареја и грозница.

Долазе на посао да би сачували репутацију или положај јер је познато да доктори који се разбољевају нису омиљени међу колегама.

НАПЕТОСТ СЕ НАСТАВЉА: Украјина тужила Русију пред Међународним судом правде у Хагу!

2. НЕСАВЕСНИ ЛЕКАРИ

Познато је и да је велики број лекара не воде рачуна о личној хигијени, тј заборављају да оперу руке, обуку мантил, односно занемарују основна правила када је у питању контакт са оболелеим пацијентом.

Медицинске сестре су те које имају задатак да опомињу докторе, али већина њих не жели да уђе у конфликт са претпостављенима.

3. ИНФЕКЦИЈЕ

 Чести узроци инфекција су разни вируси и гљивице, неадекватни услови и нехигијена болнице, као и присуство превише антибиотика.

Болничке инфекције дневно однесу 200 живота у Америци а око 722.000 пацијената се инфицира на годишњем нивоу.

Бројни су и случајеви заташкавања болничких инфекција како би болнице избегле плаћање пенала, па тако успевају да избегну дијагнозу болничких инфекција простим избацивањем анализа одређених бактерија.

4. УЗДРЖАВАЊЕ ОД ХРАНЕ

Болнице углавном строго забрањују храну осам сати након одређених хирушких захвата.

Пошто пацијенти немају довољно залиха, а болничка исхрана слаба они често колабирају управо због изгладнелости.

Доктор Мартин Макари аутор је чланка који говори о припреми пацијента за период  после оперативног захвата када неће добијати храну.

Ствар је у томе да се пацијенти пре операције припремају тако што ће уносити више угљених хидрата.

ТЕШКА НЕСРЕЋА: Тинејџери покушали да направе селфи на прузи, воз их убио (ВИДЕО)

 5. ОДСУСТВО У КВАЛИТЕТУ НЕГЕ СТАРИХ

Најчешћи случај је случај запостављања старих пацијената, односно пажња усмерена њима је доста мања у ондосу на млађе пацијенте.

Исхрана није примерена њиховим годинама, такође терапија зна да буде неадекватна, а рехабилитационе вежбе знају бити ускраћене.

Они често напуштају болницу у горем стању него када су примљени у исту.

СРАМОТА! Возач оставио мигранте да се смрзну, деца умало да плате главом

6. КВАЛИТЕТ БОЛНИЧКЕ ХРАНЕ

Опоравак пацијената додатно може успорити и закомпликовати и болничка храна, која је обично неукусна, мала количински а зна бити  и неадекватна.

По једној студији рађеној у Пенсилванији за 5 година је подељено укупно 285 погрешних оброка од којих је 181 изазвао озбиљне алергијске реакције. Тако је  пацијенту који је алергичан на рибу услед грешке болничког особља дата храна која је у себи садржала морске плодове, а он завршио на интезивној нези.