ОТКРИЋЕ КОЈЕ МЕЊА СВЕТ: Нађена кост тинејџерке која крије ВЕЛИКУ ТАЈНУ - овакве лозе нема нигде другде!
Алати и пећинске слике сугеришу да су људи живели на овим острвима пре 47.000 година, али је фосилни запис оскудан и древна ДНК се брже разграђује у тропској клими.
Кости тинејџерке ловца-сакупљача, која је умрла пре више од 7.000 година на индонежанском острву Сулавеси, откривају причу о досад непознатој групи људи, објавио је CNN. Sudeći према страживању, ова посебна људска лоза није пронађена нигде другде у свету, а студија је објављена у часопису "Нејчер".
- Открили смо први древни људски ДНК у острвској регији између Азије и Аустралије, познат као "Валасеа", који пружа нови увид у генетску разноликост и историју популације раних модерних људи у овом мало познатом делу света - наводи у својој студији коаутор Адам Брум, професор археологије у Аустралијском истраживачком центру за еволуцију људи при Универзитету Грифит.
БУБА СНАГАТОР! Овом малом створењу не може ништа чак ни аутомобил: Научници одушевљени открићем!
РУСВАЈ НА ВЕНЧАЊУ: Умало ОТРОВАЛИ МЛАДУ, гурали јој колач у уста!
ТРАГЕДИЈА! Дадиља оставила дечака (2) да умре у УЖАРЕНОМ АУТОМОБИЛУ, малишана пронашла полиција
Први модерни људи користили су острва Валасеа, која углавном обухватају индонежанска острва Сулавези, Ломбок и Флорес, за прелазак из Евроазије на аустралијски континент пре више од 50.000 година, сматрају истраживачи. Међутим, тачна рута или начин на који су се кретали овим прелазом није позната.
-Мора да су то учинили користећи релативно софистициране пловне објекте одређене врсте, јер није било копнених прелаза између острва- рекао је Брум.
Алати и пећинске слике сугеришу да су људи живели на овим острвима пре 47.000 година, али је фосилни запис оскудан и древна ДНК се брже разграђује у тропској клими. Међутим, истраживачи су 2015. године открили костур жене у доби од 17 до 18 година у пећини на Сулавесију. Њени остаци су сахрањени у пећини пре 7.200 година, а била је део тоалеанске културе, пронађене само на југозападу Сулавесија.
-Тоалије су назив који су археолози дали прилично загонетној култури праисторијских ловаца и сакупљача који су живели у шумовитим равницама и планинама Јужног Сулавесија пре око 8.000 година до отприлике петог века наше ере- рекао је Брум.
Млада тинејџерка ловац-сакупљач је први углавном комплетан и добро очуван костур повезан са тоалеанском културом, рекао је Брум. ДНК-а младе жене је показао да је она потомак првог таласа савремених људи који су ушли на Валасеу пре 50.000 година.
Ово је био део почетне колонизације "Велике Аустралије", или комбиноване копнене масе Аустралије и Нове Гвинеје.
-То су преци данашњих домородачких Аустралијанаца и Папуанаца- рекао је Брум.
Испоставило се и да је најстарији геном открио још нешто – досад непознате древне људе.
Откривено је и да тинејџерка дели порекло са одвојеном и посебном групом људи из Азије која је вероватно стигла након колонизације Велике Аустралије – јер савремени староседеоци Аустралијанци и Папуанци, према речима Брума, не деле порекло са овом групом.
- Раније се сматрало да су први пут људи са азијским генима ушли у Валасеу пре око 3.500 година када су фармери који су говорили аустронезијски из неолитског Тајвана прешли преко Филипина у Индонезију- рекао је Брум.
