Ова девојчица је СВАКИ ДАН махала возовима са прозора, а онда је морала да ПРЕСТАНЕ због овог разлога (ФОТО)

Предивна прича о топлим људским душама, возовима и једном крајње необичном сусрету долази нам из Оклахоме. Ову причу на свој Фејсбук налог ставила је једна мама, након што су је толико изненадили пријатељи њене кћерке. 

Нисте знали да је учитељ Јода учествовао у стварању УН? Ова слика натераће вас да размислите добро

- Прича је мало дугачка, знам - написала је у уводу мама Бриана Хефли Шепард.

Прича двоје Београђана насмејаће вас до суза: Пар се умало РАЗВЕО, а све због НЕОЧЕКИВАНОГ госта

А ево шта се тачно десило:

"Јутрос сам доживела нешто толико невероватно, да са морала то да поделим са вама.

Преселили смо се на ову локацији пре негде три године, и од тад, практично од првог дана, наша девојчица Рио је заволела возове. Као и свако дете, одушевљавала се призором који јој је пружало место где смо се преселили. Испред нас се види цео колосек и како је први воз прошао, Рио од тада живи за њих.

Није требало дуго да је опазе и машиновође. Она је свакоме махала, а онда, како је време пролазило, машиновође су већ навикле на њено махање па су и они прихватили игру.

Одједном је то постао њихов ритуал. Они дојуре, зазвижде, отворе прозоре и машу јој, док им она весело узвраћа. Свакоме од њих. И тако три године.

А онда је, пре неколико тедана Рио кренула у школу.

Тај ме прелаз погодио мало теже него што сам очекивала, али најтеже ме је погодио управо први дан када је воз дошао, а ње није било тамо. Зачула сам уобичајен звиждук, стала код прозора, они су отворили прозоре, а угледали мене како плачем и лабаво машем.

Сутрадан сам направила натпис. Једноставно сам написала: "Кенула је у школу", па кад сам чула звиждук, потрчала сам до прозора и подигла га. То је било пре три недеље.

Јутрос сам се спремала да идем у радњу кад ми је неко покуцао на врата. Преда мном је стајао човек за којег сам претпоставила да жели да разговара о изградњи, јер то је оно чиме се ми бавимо, али нисам била у праву.

Он је дошао да пита за плавокосу девојчицу која маше влаковима. Он је један од машиновођа који јој је редовно махао, а како је данас возио скраћену линију, помислио је да би могао да дође до зграде и да пита шта је с девојчицом. Сви су се питали шта се догодило, а онај који је видео мамин натпис, није га успео да прочита до краја. И тако су они данима размишљали како да дођу до ње и виде да ли је с њиховом пријатељицом све у реду.

Претпоставили су да је можда кренула у школу, али нису били сигурни, а три године узајамног ритуала толико их је повезало да је једноставно нису могли само тако пустити.

Српски пасош више вреди од чувеног ЦРВЕНОГ ПАСОША СФРЈ!

Кад су чули да је Рио у школи, одахнули су и одмах питали шта би могли да учине за своју пријатељицу. Срећом, ускоро јој је рођендан и тад ће машиновође учинити нешто посебно за њу.

Сведочење њиховом неконвенционалном пријатељству протеклих неколико година стварно је чаробно и на концу се испоставило да то није само дечји сан. Њено махање утицало је на њих једнако као и њихово на њу. Међу њима се створила свакодневна веза која је показала да итекако има још доброте у човечанству. Ово су тренуци које ћемо памтити цео живот."