Ова држава представља егзистенцијалну претњу за Русију, а није Украјина?! Чувена професорка шокирала: Путину би пријатељ могао да забоде нож у леђа?!

Кина, а не Украјина, представља егзистенцијалну претњу за Русију сматра Сара Пејн, професорка на америчком војном колеџу.

Ауторка текста који датира још из новембра 2024. и који је сада објављен на сајту Кијев индепендента, подсећа на катастрофалне последице одлуке руског цара који се борио против Јапана око Манџурије, уместо да инвестира у железницу и муницију потребну за борбу против стварног непријатеља земље, Немачке.

Уследио је пораз у Првом светском рату који је коштао Николаја и његову породицу живота након што су бољшевици преузели власт.

Али, како наводи професорка Пејн, Запад и Украјина никада нису намеравали да нападну Русију, а камоли да заузму њену територију. Ко би то желео на Западу? Кина би, с друге стране, могла.

Њихова дуга листа притужби датира вековима уназад, до царева који су уклонили велике делове територије из сфере утицаја Кине.

"Путинова инвазија на Украјину била је кључна грешка - она ​​врста која спречава повратак на предратни статус кво. Уместо тога, такве грешке воде ка алтернативама које су далеко мање пожељне. Није питање да ли ће Русија изгубити рат против Украјине (у стратешком смислу већ јесте), већ само колики ће бити губитак", наводи Пејн.

Рат је, навооди се даље, коштао Русију више од 700.000 жртава. Русију је преусмерила своју уносну европску трговину енергентима на мање профитабилна тржишта, санкције су смањиле продуктивност, заплењене су јој девизне резерве, стотине хиљада људи, радно способних, је побегло, бомбардују се руске фабрике и инфраструктура, НАТОсе проширио…

"Чак и ако новоизабрани председник САД Доналд Трамп некако оконча рат, Путин не може да преокрене ове губитке. И што се то дуже настави, Русија ће постајати све слабија", сматра Пејн.

"Није питање да ли ће се Кина окомити на Русију, већ када. Кина ће на крају појести руски ручак; једина преостала неизвесност је колики ће оброк бити”, истакла је професорка војног колеџа у САД, подсећајући да је Русија потрошила већи део свог хладноратовског арсенала на Украјину, остављајући Сибир широм отвореним за кинеске амбиције.

Управо Сибир, како се наводи даље у тексту има ресурсе за којима Кина вапи: не само енергију и минерале, већ, што је још важније, воду.

Бајкалско језеро је веће од Белгије и садржи 20% светске слатке површинске воде, која је Северној Кини очајнички потребна.

Од Кине би требало да очекују и одмазду за "руски ланац злоупотреба" који сеже до средине 19. века, подсећа Пејн.

Да би избегла судбину руског племства, или велики пораз, руска елита би могла да подстакне Путина да се повуче и смањи губитке своје земље враћањем територије у замену за задржавање свог личног богатства.

Нажалост, чини се да Руси иду ка националњ катастрофи, пише даље на страницама Кијев индепендента.

Србија Danas/The Kyiv Индепендент/б92