Парламент изабрао Кастровог наследника: Нова ера на Куби почиње ДАНАС

Народна скупштина Кубе формално је предложила Мигела Дијаза Канела (57) да замени Раула Кастра на месту председника председника државе.

Први пут после 60 година на највишу функцију у земљи биће постављен неко ко није члан породице Кастро.

Дијас Канел припада млађој генерацији лидера, залагао се за модернизацију острва, али се од њега, као дугогодишњег функционера Комунистичке партије, не очекује да ће инсистирати на великим политичким променама.

Уколико буде изабран биће први председник Кубе који је рођен након Кубанске револуције.

По образовању је инжењер електронике, а у јавности се често више појављивао у складу са потребом него Раул и Фидел Кастро, који су владали острвом у протеклих шест деценија. Као млади шеф покрајинске партије, Дијас-Канел успротивио се политици партије тиме што је подржао културни центар, који је пријатељски настројен према ЛГБТ заједници, а наводно слуша рок музику и носи дугу косу.

На националном нивоу, Дијас-Канел позивао је државне медије да с више критике покривају догађаје и тражио већи приступ интернету како би се отворило једно од најслабије повезаних друштва путем интернета на свету.

На састанке често долази с таблетом.

Ипак, наводе аналитичари, делује да је Дијас-Канел кандидат око којег је постигнут консензус, којег је лично изабрао Кастро, чије је поверење добио радећи на његов начин више од три деценије и држећи се партијске линије о кључним политичким и економским питањима.

На заседању кубанске Народне скупштине укупно 605 народних посланика гласачким листићима изабраће председника Државног савета, који је по Уставу шеф државе и владе, председника Народне скупштине, потпредседника и чланове Државног савета. 

Име новог председника Државног савета биће званично објављено сутра, а како се наводи, тај датум је за Кубу симболичан, јер су тог дана 1961. године кубанске оружане снаге под вођством Фидела Кастра поразиле интервенционистицке снаге.

Раул Кастро (86) ће, међутим, до 2021. године остати лидер Комунистичке партије, једине политичке организације у земљи, што значи да ће и даље имати велики утицај на процес доношења државних одлука.