ПАРТНЕРСТВО КОЈЕ ЈЕ КОШТАЛО РУСИЈУ: Све лажи Клинтона које је изговорио Јељцину, а НАЈВЕЋА је неширење НАТО-а - Путин покушава да исправи грешке Бориса
Архива националне безбедности САД скинула је ознаку тајности са низа докумената који откривају садржај разговора бившег шефа САД Била Клинтона са тадашњим руским колегом Борисом Јељцином, а главно питање око ког су се тада спорили било је проширење Алијансе.
Драматична ситуација на релацији Русије и Запада, која сваког тренутка прети да прерасте у озбиљан сукоб глобалних размера, можда је искована још давних деведесетих година 20. века, показују документа америчког Архива националне безбедности са којих је управо скинута ознака "топ сецрет" - строго поверљиво.
Наиме, према садржају новооткривених списа, која се обелодањују светској јавности после протокоа одређеног временског периода, а што је законска обавеза америчке владе, види се како је некадашњи председник САД Бил Клинтон континуирано манипулисао својим руским колегом, Борисом Јељцином, и навео га да помисли да су намере Америке и НАТО часне, као и да никада неће бити доведена у питање безбедност Русије. Управо тада је Клинтон гарантовао да се Алијанса неће ширити на исток, а што се заправо догађало све време, без прекида, и на шта Јељцин очигледно није могао да утиче.
ЛИЦЕМЕРСТВО ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ! Србији замерају због набавке оружја док своју "војску" опремају ТЕШКИМ НАОРУЖАЊЕМ - Америка опоменула Приштину
"ЛОКИД МАРТИНУ" НИКАКО ДА КРЕНЕ: Американци направили експериментални суперсонични авион који има једну велику ману (ВИДЕО)
АМЕРИКА ПРИХВАТИЛА ПУТИНОВ ИЗАЗОВ! САД су спремне, руски председник чека јануар, биће ЖЕСТОКО
Транскрипт разговора из јула 1994. године
Очигледан доказ на који је начин Клинтон замазивао очи Јељцину види се из транскрипта њиховог разговора из јула 1994, а чији је садржај обављен сада. Разговор је дошао у тренутку непосредно пре него што је Пољска требало да постане чланица НАТО и то тако што је практично преко ноћи увучена у савез. Притом, Клинтон је требало да се састане са Јељцином убрзо потом на самиту Г7 у Италији.
Руски председник је најпре молио америчког колегу да му помогне у вези са статусом руског становништва у Балтичким земљама, где су након распада СССР увелико кршена њихова права, а владе Естоније, Летоније и Литваније су одбијале да доделе држављанства Русима на својој територији, иако су тамо живели и радили.
- Било би добро када бисте дали јавну изјаву да САД неће подржати угрожавање права људи који говоре руски језик. Верујем да би онда те земље другачије поступале - рекао је Јељцин Клинтону и нагласио како је Русија повукла своје трупе из Виљнуса (престоница Литваније прим. аут) и да је спремна да учини и са Естонијом и Летонијом у замену за гаранције за руски живаљ у тим земљама.
Јељцин је тада наговестио и да би са шефом САД желео да разговара о проширењу НАТО.
Клинтон се заклео да ће подићи на виши ниво питање руске мањине на Балтику, а затим је о питању Алијансе дао нимало конкретан одговор само да би "завео" свог саговорника.
- Иако би НАТО у неком тренутку могао да се прошири, за тако нешто не постоје конкретни планови и временски оквири. Волео бих да се концентришемо на Партнерство за мир - поручио је Клинтон саговорнику, говорећи о иницијативу коју је у то време покренула Америка с "циљем стварања уједињене Европе у којој људи поштују границе једни других и раде заједно.
- Јељцину би се могло у потпуности опростити што је по завршетку разговора сматрао да је Партнерство примарни фокус Вашингтона, а не проширење Алијансе - закључује РТ о том сегменту разговора двојице лидера.
Разговори из новембра 1994. године
Колико је Јељцин био уверен да је Клинтон заинтересован да са Русијом ради на унапређењу стабилности у свету, те да нема других претензија, сведочи и писмо руског лидера америчком колеги из новембра 1994. у ком је он говорио о њиховом предстојећем сусрету у Будимпешти на конференцији о Безбедности и сарадњи.
- Наша коалиција је централни фактор у светској политици. Конструктивно ћемо радити заједно на питањима попут ситуације на Балкану, у Србији и Босни и Херцеговини, Ираку, Северној Кореји и Украјини - навео је Јељцин између осталог.
Испоставило се, међутим, да је конференција у мађарској престоници била права катастрофа, будући да је Клинтон на том догађају одржао говор у ком је истакао како је НАТО камен темељац стабилности и безбедности у свету, те да ниједна држава нема права вета на циљ проширења тог савеза. Било је јасно да тада алудира на Русију.
Природно, Јељцин је био изнервиран таквим наступом шефа САД.
- Опасна је заблуда претпоставити да се судбинама континената и света може одређивати из једног јединог главног града. Премештање НАТО до граница Русије би била тешка грешка - поручио је тада руски председник.
Интерна америчка дипломатска депеша од следећег дана, чији је садржај сада објављен, показује да су поуке брзо извучене из будимпештанске епизоде. Наиме, истакнута је хитна потреба да се зарад "виших циљева" јавно ћути о америчким плановима за проширење војног савеза, а да се Москви дају лажна приватна уверавања о било каквом проширењу тек након консултација две земље. Такође, наведено је да Русији треба да се пружи уверење да је и она у трци за чланство у блоку.
Клинтонов долазак у Москву у мају 1995.
У мају 1995. Клинтон је отпутовао у Москву на прославу 50. годишњице од савезничке победе у Другом светском рату и тада је изгледало да су он и Јељцин поново велики пријатељи. Руски председник је чак имао довољно храбрости да Американца отворено пита како он мисли да на свету постоји само један тако моћан војни блок.
- Многи Руси су у страху. Како мислиш да постигнете то ако вам је Русија партнер? Нама је потребан нови облик паневропске безбедности. Можда да потпишемо споразум да НАТО одустане од ширења до 2000. године, па да се тада види шта даље? - предложио је Јељцин Клинтону.
Амерички председник је, међутим, вештом дипломатијом још једном превеслао Јељцина тврдњама да би Русија мање требало да се бави Алијансом и да почне да се окреће сопственим чланствима у неким међународним организацијам. Тада је чак споменуо и могућност да та земља постане део Г7. Клинтон је добро знао да је то више него добра понуда за руског званичника, чија популарност је пред предстојеће изборе 1996. рапидно опадала.
- Јасно сам ставио до знања да нећу учинити ништа да убрзам ширење НАТО. Покушавам да вам сада, у овом разговору, пружим сигурност која вам је потребна. Али морамо да будемо опрезни да нико од нас не капитулира - лукаво је обећавао Клинтон и настављао: "За вас то значи да нећете прихватити проширење. За мене то значи да нема говора о успоравању процеса или стављањем на чекање тог процеса".
РТ наводи да је већ у том тренутку било јасно да је ширење НАТО процес који је одавно почео и да је био незаустављив. Од тог тренутка је Алијанса постала богатија за још чак 14 чланица, али руку на срце, прве се савезу нису прикључиле још те 1995, већ четири године касније. Ипак, процес проширења је настављен и данас, а имајући у виду упозорења актуелног шефа Кремља, Владимира Путина, тиме се озбиљно угрожава светски мир. Такође, важна је чињеница да је и Русија потпуно другачија држава од оне којом је деведесетих управљао Јељцин.
