ПОБЕГЛА ИЗ АМИШКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ и запањила све исповешћу: "НИСАМ СЕ ТУШИРАЛА нити прала косу 19 година!"
Жена која је одрасла у амишкој заједници с 18 браће и сестара, а са 19 година побегла далеко, открила је како се није шишала нити туширала 19 година.
Лизи Енс из Феникса, САД (38) одрасла је у строгој амишкој заједници окружена својом браћом и сестрама, али је увек осећала да не припада тамо. Како није имала струје ни воде, и како је морала сама да шије своје хаљине Лизи је олучила да са 19 година побегне из заједнице, баш када је и њен тадашњи дечко, из друге амишке заједнице, урадио исто.
Отишла је са само 20 долара и запослила се као перач судова како би се интегрисала у модерно друштво.
УЖАСНЕ СЦЕНЕ НАСРЕД УЛИЦЕ: Певачица запуцала на менаџера, није му било спаса!
Најсрећнији дан се ПРЕТВОРИО У ТРАГЕДИЈУ: Младожења Марко убијен неколико тренутака након венчања, а није НИ БИО МЕТА УБИЦЕ
СИН КАМИОНОМ УБИО ОЦА! Неколико пута га згазио, па побегао са лица места!
Њен живот је сада потпуно другачији од ранијег и сматра да је њен начин живота током одрастања био луд.
"Нисмо имали струје ни воде. Нисмо имали тушеве. Никада се нисам ошишала пре него што сам отишла - то је било надреално. Од малена сам знала да нећу бити тамо цео живот. Знала сам да не припадам њима", рекла је она.
Лизи је део једног од три пара близанаца у својој породици од 19 деце - најстарији сада има 47, а најмлађи 25 година.
"Имали смо ривалитет између браће и сестара, али смо били блиски. Свако јутро за доручак смо кували за 20 људи. Као да куваш за војску три пута дневно", објаснила је она.
Од своје пете године Лизе би обављала кућне послове, чистила и музла краве.
"Од малих ногу нас уче како марљиво радити. Сами смо узгајали своје воће и поврће и имали смо и животиње за месо".
Лизи је рекла да је њена заједница била врло строга и да је контролисала ко шта носи.
"Морале смо саме да шијемо своје хаљине које су морале да буду дуге до пода. Наша коса обавезно је била покривена и нисмо смели да се шишамо. Нисмо имали купатила и уместо тога смо ишли у помоћне зграде како би користили тоалет и новине или часописе уместо тоалет папира. Нисмо имали унутрашњи водовод па нисмо имали ни тушеве. Истуширала сам се тек након што сам отишла из заједнице", признала је.
Као тинејџерика Лизи је почела да преиспитује правила своје заједнице. Рекла је:
"Од својих младих тинејџерских година обраћала сам пажњу на ствари које се догађају у спољном свету. Пуно сам испитивала. У нашој заједници мушкарци су смишљали правила, а жене су морале да их се придржавају. Нисам могла да се помирим с том хијерархијом".
Баш у то време, Лизи се забављала са дечком је из друге амишке заједнице када јој је од њега стигло писмо у ком је признао да је побјегао. Рекао јој је да је може покупити те ноћи уз улицу ако и она жели да оде. Отишла је у кревет и оставила поруку пре него што се попела на кров и скочила у своју слободу.
"Седила сам на крову размишљајући како ћу скочити. Скакала сам својој слободи и судбини. Доскочила сам и побегла", објашњава Лизи..
Након тога, успела је да се повеже с бившим амишким паром који јој је допустио да остане код њих и помогао јој да добије број социјалног осигурања како би могла да нађе посао. Када је побегла, имала је 20 долара са џепу које је искористила за своју прву одећу и фризуру.
"Ошишала сам косу из побуне. Био је то велики културолошки шок. Морала сам да одлучујем сама о многим стварима. Та деконструкција онога што сте радили цео живот не нестаје само тако", признала је она.
Ипак, решена да живи живот какав је одувек желела, Лизи је одлучила да 'пригрли' своје путовање и запосли се као перачица судова пре него што је постала професионални тренер. Касније се пребацила на холистичко здравље и покренула свој посао.
Троје Лизиних брата и сестара такође је отишло, али она годинама није разговарала с већином своје породице. Ипак признаје да се често сети своје прошлости.
"Прихватам свој живот и знам да је овај сад увелике другачији. Осврнем се уназад и схватим да је та прошлост била луда", закључила је она.
