ПОЉСКА И ГРЧКА ТРАЖЕ ОГРОМНУ РАТНУ ОДШТЕТУ ОД НЕМАЧКЕ: Бербок у непријатној ситуацији скреће с теме, позива на јединство око Украјине
Варшава и Атина не одустају
Пољска је званично затражила 1,3 трилиона евра од Немачке за репарације из Другог светског рата. Пољска је објавила да жели да започне преговоре са Немачком о репарацијама током Другог светског рата. Пољски министар спољних послова Збигњев Рау потписао је у понедељак званичну ноту којом се тражи одштета од око 1,3 трилиона евра.
АМЕРИЧКА ПОЛИТИЧАРКА ПОСТАВИЛА ЗАБРАЊЕНО ПИТАЊЕ: "Зашто Србија мора да се одрекне Косова, а Украјина да не преда ниједан део територије?"
"ПРЕД НАМА ЈЕ ВЕРОВАТНО НАЈТЕЖИ ПЕРИОД У ИСТОРИЈИ" Мелони има велике проблеме у Италији - формирање Владе у фокусу
"АМЕРИКА И НАТО СЕ КОЦКАЈУ СА ЕВРОПСКОМ БЕЗБЕДНОШЋУ" Нова изјава Кремља забринула Запад
- Стране морају одмах предузети кораке ка трајном, потпуном и коначном правном и материјалном решењу - рекао је он новинарима. Рау је додао да би Берлин могао да промени став о ратној одштети, после састанка у Варшави са немачком министарком спољних послова Аналеном Бербок у уторак.
Рау је рекао да две стране треба да предузму акцију "без одлагања" како би се позабавиле последицама окупације Пољске од стране нацистичке Немачке од 1939. до 1945. године. Предложени споразум би укључивао немачке репарације породицама жртава, као и решење за питање опљачканих уметничких дела, архива и банковних депозита, додао је он.
Рау је такође рекао да Берлин треба да уложи напоре да информише немачко друштво о "правој" слици рата и његовом утицају на Пољску како би помогао у јачању билатералних односа и затварању "болних поглавља прошлости". Пољска десничарска влада дуго тврди да земља није у потпуности обештећена од стране суседне Немачке за догађаје током Другог светског рата. Пољска влада је у извештају проценила да је штета од сукоба износила 6,2 билиона злота (1,3 трилиона евра).
У рату је убијено око 6 милиона пољских грађана, укључујући 3 милиона Јевреја. Неки од њих су били жртве совјетске Црвене армије која је извршила инвазију са истока. Немачка тврди да је платила одштету државама источног блока у годинама после рата и да су Пољској предате територије када су границе повучене.
Али пољска влада одбацује изјаву из 1953. да се одрекла било каквих даљих захтева против Немачке. Споразум су потписали тадашњи комунистички лидери земље, под притиском бившег Совјетског Савеза (SSSR). У саопштењу на годишњицу поновног уједињења Немачке, Бербок је рекла да та земља "признаје допринос који су дали храбри Пољаци".
- Знамо да је ових дана Европа јача када је уједињена - додала је она.
- Питање репарација је, као што знате, закључено са становишта немачке владе - додала је она на конференцији за новинаре у уторак. Немачка је раније одбила сличан захтев грчке владе за репарације из Другог светског рата.
Наиме, Грчка је обновила своје позиве на преговоре са Немачком о репарацијама за штету нанету током Другог светског рата.
- Ови захтеви су валидни и активни - рекао је грчки званичник. Влада у Атини поново је оживела свој захтев за разговорима са Немачком о ратним репарацијама непосредно уочи 80. годишњице инвазије немачких трупа на Грчку у Другом светском рату.
- Питање остаје отворено док се наши захтеви не испуне. Ови захтеви су валидни и активни и биће постављени на било који начин - рекао је портпарол министарства спољних послова Александрос Папајоану немачкој новинској агенцији ДПА.
Грчка је последњи пут званично позвала на преговоре 2019, под левичарским премијером Алексисом Ципрасом. Али влада садашњег конзервативног премијера Киријакоса Мицотакиса рекла је у јануару 2020. да Атина и даље сматра то питање отвореним, иако се до сада уздржавала од притиска на Берлин по том питању.
Трошкове штете коју је нацистичка Њемачка изазвала у Грчкој током рата процијенила је комисија грчког парламента на 289 милијарди евра (339 милијарди долара). Тај износ укључује и зајам који је Грчка била принуђена да одобри немачкој централној банци.
Након инвазије на Грчку 6. априла 1941. године, немачке оружане снаге су извршиле бројне масакре у земљи, са десетинама хиљада цивила који су погинули током сукоба.
Немачка је саопштила да сматра да је то питање решено такозваним споразумом два плус четири, потписаним 1990. године, који је омогућио уједињеној Немачкој да постане поново суверена држава следеће године. Потписнице споразума биле су бивше Источна и Западна Немачка и бивше окупационе силе, Француска, САД, Британија и Совјетски Савез. Репарације нису експлицитно поменуте у документу. Земље попут Грчке и Пољске које су у рату биле нападнуте од стране Немачке нису биле укључене у преговоре око споразума.
У извештају Бундестага из 2019. године утврђено је да су тврдње Грчке имале правну тежину, називајући став немачке владе "прихватљивим", али "нипошто обавезним" према међународном праву.
Немачке странке Зелених и Левица оштро су критиковале одбијање владе да буде увучена у преговоре. На недавној парламентарној дебати о рату у Украјини која се догодила у присуству грчке амбасадорке Марије Маринаки, позвали су на промену курса, али је позив одбијен.
Потпредседница Бундестага, чланица Зелених Клаудија Рот, рекла је да се стиди става Немачке, док је посланик Левице Хајке Хенсел оценио да став владе није "ни морално ни правно прихватљив". Немачка влада каже да, уместо да плаћа репарације, жели да промовише помирење са Грчком путем комеморативних и образовних пројеката.
