ПОРАЗ ПУТИНОВИХ СЛЕДБЕНИКА У ЕУ: После Холандије и Бугарска рекла ЊЕТ!
Да ли је следећа Француска?
Бугарска је одабрала наставак проевропског пута. Резултати парламентарних избора у недељу показују да је чисту победу остварила партија ГЕРБ, бившег премијера Бојка Борисова, док је Социјалистичка партија председника Румена Радева освојила скоро седам процената мање.
Борисов победио на изборима у Бугарској
ИЗБОРИ У БУГАРСКОЈ: Биралишта отворена јутрос за 6,8 милиона људи
Након што је Радев победио на председничким изборима пре четири месеца, у Европској унији и уопште на западној политичкој сцени дошло је до забринутости, с обзиром да је некадашњи командант бугарских ваздухопловних снага један од великиких симпатизера Русије и председника Владимира Путина. Јер, Бриселу свакако није по вољи када се председник једне ЕУ земље залаже за укидање санкција Русији и јавно признаје анексију Крима, поготово што је то потпуно супротно у односу на политику његовог претходника.
Међутим, премијер је тај који у Бугарској има већу власт, а на парламентарним изборима гласачи су поверење поклонили проевропској опцији. Борисов је поднео оставку на место премијера након што је ГЕРБ изгубио на председничким изборима, али се на парламентарним вратио у великом стилу.
Ово није једини пораз политичких опција наклоњених Москви ове године. Након што је "Путинова политика" тримфално завршила 2016. годину (Брегзитом и победом Доналда Трампа), многи су очекивали да ће се тај тренд наставити и у 2017. години. Међутим, кренуло је у супротном смеру.
Пре победе ГЕРБ-а у Бугарској, одржани су избори у Холандији, где се евроскептик Герт Вилдерс према свим анкетама пројектовао као највећи победник. Међутим, бирачи су мислили другачије, па је нови/стари премијер Марк Руте извојевао убедљив тријумф. Руте се залаже за јаку и стабилну ЕУ, као и за санкције Русији.
Наредни тест - Француска
Наредни испит за европску политику и нови окршај са, како многи критичари Кремља кажу, "Путиновим евроскептицима" биће у Француској, где за нешто више од две недеље крећу председнички избори. Резултати анкета у Француској су у протеклих неколико месеци подсећали на вожњу ролеркостером. Прво је у убедљивој предности био Франсоа Фијон, републиканац који је у кампањи отворено говорио да жели добре и пријатељске односе са Путином. Убрзо затим избила је корупционашка афера са Фијоном у центру пажње, те је овај кандидат доживео драстичан пад популарности и пао на треће место. На челу га је заменила Марин ле Пен, лидерка ултрадесничарског националног фронта, која је прошле недеље била у Москви где се састала са Путином. Ле Пенова признаје Крим, залаже се за укидање санкција Русији и излазак из ЕУ.
Према најновијим истпитивањима јавног мнења у Француској, Емануел Макрон, амбициозни 39-годишњак и нестраначки кандидат за председника изједначио се са актуелном фавориткињом и лидерком француске ултрадеснице.
Обоје тренутно имају по 26 одсто подршке испитаних бирача за први круг председничких избора. Франсоа Фијон налази се на трећем месту са 17 одсто подршке, а по 12 имају Беноа Амон и Жан-Лук Мелешон.
ЕВРОПО, СПРЕМИ СЕ! Верски РАТ све извеснији, европске службе безбедности у СТРАХУ!
Победа евроскептичне Марин ле Пен представљала би оштар шамар темељима Европске уније, а управо се те победе тренутно највише плаше представници либералног политичког естаблишмента. Уколико би Ле Пенова заиста постала председница Француске, то би покренуло готово незаустављив талас евроскептицизма и екстремизма у Европи (поготово у време изласка Велике Британије из европског блока) док би четврти мандат Ангеле Меркел био озбиљно доведен у питање.
Ипак, млади политичар који је Француску политичку сцену узбуркао како својим несвакидашњим љубавним животом, тако и богатом банкарском каријером, све више добија на популарности и управо је један од најозбиљнијих кечева у рукаву либералне европске опције који може да заустави победу Националног фронта.
А када се упореде њихови политички програми, јасно је колико би победа Макрона дала ветар у леђа политици Европске уније која се тренутно налази на климавим ногама.
Слобода кретања, један од основних постулата ЕУ, под Ле Пеновом би био доведен у питање будући да се она залаже за излазак Француске из Шенген зоне, и смањење прихвата миграната за чак 80 одсто. Такође тражи отварање нових затвора и запошљавање додатних 15.000 полицајаца.
ФРАНЦУСКА ХОЋЕ ИЗ НАТО И ЕУ? Референдум ће бити расписан ако победи Марин ле Пен
С друге стране, Макрон се снажно залаже за опстанак Шенгена, али би и он ојачао границе Француске са додатних 5.000 припадника граничне полиције и 10.000 редовних полицајаца.
Ле Пенова би увела и опорезивање запошљавања страних радника, док би Макрон фирмама пружио подстицај за запошљавање на неодређено.
Када је у питању политика према ЕУ, Ле Пенова жели референдум о останку у заједници и напуштање еврозоне, односно јединствене валуте. Макрон се залаже за јединствено тржиште када је у питању енергија.
БЛИЖЕ СЕ ИЗБОРИ У ФРАНЦУСКОЈ: У трци за председничку фотељу 11 имена
Немачка као шлаг на торти
Иако су избори у Француској изразито важни, посластица за евроскептике и уједно њихова највећа и најважнија борба долази на јесен, када ће Ангела Меркел покушати да по четврти пут постане канцелар Немачке. Алтернатива за Немачку је у налету, те својом антиевропском политиком прети да пољуља темеље досадашњег уређења у Бундестагу. Ангела Меркел се одлично држи, имајући у виду успоне и падове које је доживела због пријема милион избеглица у Немачку.
Ако се по јутру дан познаје, онда евроскептици имају прегршт разлога за бригу, с обзиром да је на регионалним изборима у недељу Меркелина Демохришћанска унија однела убедљиву победу у регији Сар, освојивши 40,7% или 24 посланичка места у покрајинском парламенту који броји 51 столицу.
Да ствар по евроскептике буде још лошија, на другом месту по броју освојених гласова је СПД, такође проевропска партија чији је главни адут на септембарским изборима некадашњи председник Европског парламента Мартин Шулц. Алтернатива за Немачку освојила је свега 6,2 одсто, чиме је тесно прескочила цензус.
