ПОШАСТ КАКВУ СВЕТ НЕ ПАМТИ У ПОСЛЕДЊИХ 500 ГОДИНА: Како ће нам поплаве доћи главе?

Поплаве / Извор: Профимедиа

Природа нам показује колико смо мали и немоћни наспрам ње

У протекле три деценије Европу су похарале највеће поплаве река у последњих пет векова, показала је велика међународна студија на Бечком технолошком универзитету (ТУ Wien) у којој су учествовале 34 истраживачке групе из разних делова Европе.

УГЛЕДНИ СВЕТСКИ НАУЧНИК ОТКРИО ШОКАНТНЕ ВЕСТИ: Вируси се крећу по атмосфери, у Шпанији падају као пахуљице!

УРАГАН ДАГЛАС ЈУРИША КА ХАВАЈИМА: За викенд се очекује невреме и оркански ветар од 155 километара на час

КИМ ПОНОВО У ЈАВНОСТИ: Севернокорејски лидер посетио фарму пилића

Студија такође први пут показује да се поплавне карактеристике у последњим деценијама разликују од оних из прошлих столећа по опсегу и температури ваздуха, каже се чланку објављеном у четвртак у часопису "Натуре".

Поплаве су на многим местима веће него пре, временски размак је промењен, а однос између појаве поплава и температуре ваздуха преокренут. У прошлости су се поплаве чешће догађале у хладним раздобљима, док је данас глобално загревање један од главних покретача њиховог пораста, каже се у чланку који потписује више од 40 коаутора из разних делова Европе.

Један од аутора публикације Алберто Виглионе из торинске Политехнике каже у посебном саопштењу да су истраживачи из претходног истраживања већ знали како су климатске промене утицале на поплаве Европе у последњих 50 година, али да је за прогнозе поплава следећих деценија важно разумети да ли је потпуно нова ситуација или само понављање нечега што се већ догодило.

- Детаљно смо истражили ово питање и сада можемо са сигурношћу да кажемо: карактеристике поплава последњих деценија нису сличне онима из претходних столећа - каже Виглионе.

Андреа Кис са Бечког технолошког универзитета истиче како су за студију анализиране десетине историјских докумената који садрже извештаје о поплавама од 1500. до 2016. године, те да је био велики изазов упоређивати врло различите текстове из различитих времена и културних регија.

- Успели смо да постигнемо ову упоредивост тако што смо све текстове поставили у одговарајуће историјске оквире, пажљиво скрећући пажњу на детаље - објашњава она.

Анализом података идентификовано је девет раздобља с честим поплавама и подручја у којима су се збивале, међу којима су најистакнутија раздобља од 1560. до 1580. у западној и средишњој Европи; од 1760. до 1800. у већем делу Европе; од 1840. до 1870. у западној и јужној Европи, те од 1990. до 2016. у западној и средњој Европи.

- Наша студија први пут показује да су се темељни механизми поплава променили: у прошлости су се поплаве чешће догађале у хладнијим условима, док је сада обрнуто. Хидролошки услови садашњости врло су различити од оних у прошлости - каже Гунтер Блошхл, хидролог с Бечког технолошког универзитета.

Време поплаве унутар године такође се променило. Пре се 41 посто средњоевропских поплава догађало лети а данас 55 посто. То је повезано с променама падавина, испаравањем и отапањем снега те је важан показатељ за разликовање улоге климатских промена у односу на друге факторе попут крчења шума и управљања рекама, истиче се.

Годишња штета узрокована речним поплавама у свету процењује се на више 100 милијарди долара - и наставља да расте.

- Управљање поплавама мора се прилагодити тим новим стварностима - истиче Блошхл.

Поплаве у Србији 2014.

У Србији се људи са зебњом сећају тог маја пре шест година, када су се догодиле најстрашније поплаве у историји земље. Поплаве у Србији су дошле након обилних падавина и снажног циклона који је захватио централни део Балканског полуострва у другој половини маја месеца 2014. године.

Падавине су обухватиле цео простор Србије и за 24 часа излучено је преко 100 литара кише по квадратном метру. Забележени су апсолутни падавински максимуми 15. маја у Београду (107,9), Лозници (110) и Ваљеву (108,2). Од последице набујалих река, клизишта и воде страдало је више од 30 особа, а било је угрожено 1,6 милиона људи широм Србије.

Становници Обреновца гледали су како њихове куће, штале, све оно што су годинама стицали, нестаје под водом.

Бујица је осим живота, однела куће, мостове и путеве.

Као последица обилних киша и поплава активирала су се бројна клизишта широм Србије, потопљен је велики број стамбених и привредних објеката, а више од 30.000 становника је евакуисано из погођених подручја. Прелиминарно процењена штета износила је око милијарду евра.

У Србији, али и Хрватској и БИХ је 2014. уништено 100.000 домова и више од 200 школа. У само три дана овде је пала просечна тромесечна количина падавина.

Поплаву су погодиле Србију и 2016. али и ове године, а ванредна ситуација била је проглашена у бројним градовима.

Оно што је сигурно јесте да држава још увек није научила лекције након катастрофалних поплава 2014. године, због чега грађани после сваке обилније кише стрепе за своје куће, али и животе.

Сава поплавила Балкан

Поплаве 2014. године су нанеле велике штете и Босни и Херцеговини и Хрватској.

Из корита су се излиле реке Босна, Дрина, Сана, Сава и Врбац у Босни, а били су поплављени Шамац, Брчко, Маглај, Добој, Дервента, Тузла, Приједор, Бањалука.

Више од 20 људи је погинуло, док су десетине хиљада морале да напусте домове. Процењена је штета на око две милијарде евра, стоји у документу доступном у бази надлежних институција.

Најугроженији делови Хрватске били су око Саве. Река је достигла рекордно висок ниво и пробила на два места насипе. Евакуисано је неколико хиљада становника из околних места.

Погинуло је двоје, а било угрожено око 40.000 људи. Поплављено око 4.300 кућа и 8.500 хектара обрадивих површина, подаци су Министартва спољних послова Хрватске.

Поплаве 2020 - Вухан, Јапан

Са поплавама се боре и становници широм света, а ове године истовремено са пандемијом корона вируса становници Вухана у Кини и Јапана морали су да се боре и са набујалим рекама.

Тако су становници кинеског града Вухана поново били осуђени на боравак у својим домовима, али овог пута разлог за то није корона вирус који је, како се верује, потекао из овог града, већ дуготрајне обилне кише.

Проглашен је црвени аларм, а Вухан, који се налази на обали Јангцеа, упозорио је грађане да предузму превентивне мере јер су реке већ достигле максималан ниво у својим коритима.

Долина кинеске реке Јангце погођена је падавинама незапамћеним у последњих 50 година и поплавама у којима има и бројних људских жртава, најмање 141.

Штета је процењена на више стотина милиона долара, чиме је задат нови ударац кинеској економији која је у потешкоћама и због пандемије корона вируса.

Поплаве ове године нису заобишле ни Јапан, а погинуло је најмање 68 људи.

Након рекордних падавина у југозападној префектури Кумамото, дошло је до поплава и клизишта, а погинуло је на десетине становника.

Од 4. јула, обилна киша изазвала је укупно 316 клизишта, укључујући 56 у Кумамоту и 44 у префектури Кагошима, док је 105 река преплављено, према владином истраживању.

Најмање 14.000 кућа поплављено је или уништено у западном и централном Јапану.

ЛАТИНСКА АМЕРИКА НА УДАРУ КОРОНЕ: Више од четири милиона оболелих, 175.000 смртних случајева