ПОСЛЕДЊА СМРТНА КАЗНА У РУСИЈИ: "Фишер" свирепо убио 11 дечака мамећи их у свој КАЗАМАТ, силовао их и раскомадао тела, а једна ствар ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА

Последњи злочинац који је погубљен од стране руске државе, у августу 1996. године, био је серијски убица деце – Сергеј Головкин, познат и по надимцима „Удав“ и „Фишер“.

Монструозна силовања и убиства дечака у забаченом делу Москве вршио је од 1986. до 1992. године.

Већини жртава које је насилно довео на место злочина показивао је одрезане остатке претходних убијених и објашњавао им да ће и сами тако завршити. Његова брутална убиства су, дакле, увек завршавала распарчавањем жртве. Број несрећних дечака којима је Головкин окончао живот износио је најмање једанаест. 

Његова ћутљива и интровертна спољашњост није одавала карактер убице, а још мање је то радило његово занимање. Наиме, Головкин је био стручњак за сточарство, а за свој допринос унапређењу узгајања коња добио је и сребрну медаљу на једном престижном пољопривредном сајму.

Породична и карактерна позадина

Ипак, мучна породична „предисторија“ и неке његове чудне личне особине указивали су на формирање монструозног ума. 

Наиме, Сергеј Александрович Головкин рођен је 26. новембра 1959. године у Москви. Његов отац је био алкохоличар, а родитељи су му се развели 1988. године. Головкин је рођен са урођеном маном у грудној кости. Често је имао бронхитис и лоше варење. У школи је Головкин важио за усамљеника, а његови другови из разреда су приметили како га не занимају девојке. Знало се да има енурезу и плашио се да ће његови вршњаци осетити мирис урина. 

Већ са 13 година, почео је да испољава садистичке навике, првенствено према животињама. Често би хватао мачке, доносио их кући, а потом би их обесио, мучио и убијао на најмонструозније начине. Најчешће би им одрубљивао главу или копао очи.

Први напади на дечаке

Године 1982. Головкин је одлучио да оствари своје уврнуте садистичке фантазије и над људима. Исте године, током војне обуке, намамио је 13-годишњег тинејџера у шуму, тражећи од њега да му помогне у ношењу вреће кромпира, обећавајући да ће дечаку дати кутију цигарета. Дечак се се престрашио Головкина и побегао главом без обзира очигледно спашавајући сопствени живот.

Други покушај такође се завршио неуспеохом монструма. Тада је ножем напао 14-годишњег дечака док је брао печурке у шуми. Међутим, тинејџер се упорно опирао, што је приморало Головкина да га ослободи. 

Почетак масовних убистава

Прво убиство монструм је извршио 19. априла 1986. године. Изашавши из воза на станици Катуар близу Москве, налетео је на 16-годишњег Андреја Павлова. Дечака је прво престрашио ножем, а онда га таквог одвукао у оближњу шуму где се десио његов први крвави пир. Убица је дечака прво давио, па му пререзао врат бритвом. Затим је мртво тело сексуално обешчастио и оставио у шуми где ће га следећег јутра пронаћи отац.

Свој језиви низ наставио је неколико месеци након тога. На сличан начин, одвукао је 14-годишњака у шуму где је починио готово идентичан злочин као над Павловим. Убица је овај пут показао додатну монструозност распарчавајући мртво тело на десетине делова, што ће бити карактеристика свих његових каснијих злочина.

Тело без главе је пронађено два дана након убиства, а нешто касније у једном жбуну пронађена је и глава жртве. 

Затим, другог августа 1986. године у округу Одинтсово пронађено је тело 16-годишњег тинејџера. На њему је било 35 убода ножем. Мртви мушкарац идентификован је као Олег Гасков, који је 31. јула отишао на трчање, али се није вратио. Убиство Гаскова било је по свој прилици повезано са „Фишером“, али након хапшења Головкин није признао своју кривицу за ово дело. 

Гаража смрти

Дубиоза „Фишерових“ злочина појачава се 1989. године када он купује аутомобил и гаражу за паркирање истог. То му се чинило као згодно место за извршење својих убилачких наума. Прва жртва која је платила животом у Головкиновој гаражи био је десетогодишњи Сергеј Строчкин. Њега је убица намамио у своја нова кола и одвео на место злочина. Ту га је силовао и обесио, а затим раскомадао леш и закопао на периферији Москве. Када је дечаково тело пронађено у лобањи су нађени метални остаци врха ножа.

У пролеће 1990. Головкин је опремио подрум у својој недавно купљеној гаражи, где је од августа 1990. до септембра 1992. убио 8 тинејџера од 11 до 15 година. Головкин је током испитивања рекао да је, да би намамио жртве у гаражу, нудио тинејџерима да изврше неку врсту крађе. По његовим наводима, ако би деца пристала, он би их одвео у своју гаражу и извршио убиства. А ако би одбили, онда би наводно изгубио интересовање за њих. Међутим, током сведочења се показало да нису све жртве пристале на крађе, што је било у супротности са Головкиновим објашњењима о „чишћењу земље од будућих злочинаца“.

- У први мах сам мислио да користим подрум као радионицу, али ми је брзо синула идеја да га користим за сексуалне радње и убиства – додао је убица на суду. 

Његова следећа жртва показаће још једну језиву настраност Головкина – канибализам. 

Он  је у августу 1990. колима одвео у гаражу петнаестогодишњег Сергеја Захаренкова, који је дошао из Калушке области да посети своју куму. Головкин је покушао, устаљеном методом да га намами на крађу, али је момак одлучно одбио. Тада га је Головкин замолио да помогне у гаражи, на шта је овај пристао. Пошто је довео жртву у подрум, Головкин је почео да га силује, мучи и на крају га је обесио. Раскомадао је тело истовремено одлучивши да први пут проба људско месо. Пошто је одсекао комад меса са леша, испржио га је и појео, али му се није допао укус. Затим је закопао остатке жртве у шуми, али је оставио лобању дечака да је покаже будућим жртвама. 

У судским материјалима се налази опис овога убиства: 

- Након неколико насилних сексуалних радњи, Головкин је тинејџеру везао руке и задавио га. Затим, уверивши се да је дете мртво, обесио га је за ноге о куку закачену на зид. Одсекао му је нос и уши, одсекао главу, нанео много убода по телу ножем и одсекао му део унутрашњих и гениталних органа. Користећи анатомске ножеве и секиру, раскомадао је леш, исекао мека ткива, испржио их на шпорету и појео. Делове тела, осим главе, однео је у шуму и закопао. Убица је одсечену главу држао у гаражи. Отворио је лобању, запалио мозак лампом за паљење, одвојио меко ткиво, а затим показивао лобању Сергеја П. другим жртвама ради застрашивања.

Головкин је наставио свој крвави пир доводећи некада и по двојицу и тројицу дечака одједном у злогласни подрум. 

Тако је једном приликом, у новембру 1990. намамио два дечака – Романа и Алексеја. Њих двојица су сели у Головкиново ауто на станици „Института“ и како се навело у суду пристали су да изврше крађу. То је био смртни окидач за монструма који их је одвео право у свој казамат. Ту им је показао лобању раније убијеног Сергеја Захаренка, што је дечаке до сржи престрашило. Током торуре обојицу дечака је терао на међусобни орални секс. Затим је присилио Романа да изнакне столицу испод, за омчу свезаног Алексеја, претећи да ће се њему десити исто ако одбије. Овај је прихватио, али му то није спасило живот. Њихова раскомадана тела закопао је у оближњој шуми, а одећу спалио.

По квалификацији суда најсуровије убиство починио је над 13-годишњаком Никитом Богдановим. Головкин њега, за разлику од других није обесио већ му је пререзао гркљан и нанео много ситних убода ножем у леђа. Богданов је умро управо од тих рана, што је суд квалификовао као „наношење посебне патње“. Након тога жртви је откинуо кожу с леђа и посолио је, што касније ни сам није знао објаснити на суду.

Последње убиство монструма било је троструко. 

Наиме, Головкин је том приликом срео три дечака (13-годишњег Владислава Шарикова, 12-годишњег Јурија Сиђакина и 12-годишњег Дениса Ефремова) који су се играли на Белоруској железничкој станици. Понудио им је да почине пљачку у магацину, на шта су наводно сва тројица пристала. Он их је наравно уместо у крађу одвео у своју гаражу. У подруму их је Головкин мучио 12 сати. Представио им се као „Фишер“ и рекао дечацима којим редоследом ће их убити. Прво је обесио Сиђакина. Затим је приморао Ефремова да избије столицу испод ногу обешеног Шарикова, претећи дечаку да ће га убити уместо његовог пријатеља. Затим је натерао последњег живог дечака да гледа како сече Шариково тело. Дечак, према манијаку, није вриштао и гледао је мирно, али се понекад окретао. Головкин је овог последњег неколико сати мучио и силовао (на грудима дечака је спалио непристојну реч од три слова жицом загрејаном лемилицом), након чега га је обесио и отишао на посао:

- Рекао сам овој тројици да ће са њима број мојих жртава бити 11 бити. Успоставио сам ред, рекавши деци ко ће после кога умрети. Испред Е. сам раскомадао Ш., показујући унутрашње органе и дајући анатомска објашњења. Дечак је све ово прошао мирно, без хистерије, понекад се само окренуо -  навео је убица у суду. 

Хапшење и смрт

Клупко Головкинових злочина почеће да се одмотава 5. октобра 1992. године, неколико недеља након последњих убистава. Тада су берачи печурака у шуми нашли лешеве три последње жртве. Након идентификације, полиција је обишла школу у коју су дечаци ишли и дошла до важног сазнања. Наиме, један дечак им је саопштио да је он био са тројицом настрадалих, али је одбио да учествује у понуђеној пљачки, што му је спасило живот. Током саслушања дечак је открио да их је у пљачку позвао Головкин кога је могао и да препозна и покаже. 

То је дало основа да га полиција приведе 19. октобра 1992. године. Током испитивања убица се понашао мирно и негирао кривицу, што је понукало инспекторе да га пусте на слободу уз мере тајног надзора. Међутим, дежурни полицајац Дорохов је прекршио то наређење и на своју руку задржао Головкина у самици ту ноћ. Одмах следеће јутро убица је тражио испитивање и признао само једно од убистава које је починио, сматрајући да ће га то спасити кривице за остала. 

Међутим, трагови тог убиства одвели су полицију до злогласне гараже где им се све показало као на тацни. Нашли су откинуте делове тела, одећу, лобање, одерану кожу, као и омче, вазелин, презервативе и друге ствари које су кориштене у свирепим силовањима и убиствима. 

Сазнавши за претрес гараже Головкин је признао 11 почињених убистава и покуша је дићи руку на себе, што му није успело. 

Током процеса одвео је истражитеље до места злочина, као и до места на којима је закопавао остатке жртава. Након признања 11 убистава, Головкин је престао да сведочи и признаје друга убиства, иако није негирао да је имао више жртава. 

Током истраге, понашао се мирно, монотоно причао о убиствима, а понекад се и шалио (Судија је једном замолио Головкина да покаже како је мучио жртве, на шта је рекао: „Доведите сина, показаћу вам“).

Овде можете погледати и видео на чијем почетку говори о последњем - троструком убиству:

Док је био у ћелији, Головкин је одбио да се састане са мајком, наводећи да га је срамота, али јој је написао писмо (које је остављено у архиви докумената, а копија је дата мајци манијака), где је од ње тражио да прода гаражу и ауто. Међутим, родитељи погинулих тинејџера запалили су Головкинову гаражу и аутомобил. Подрум манијака, где је мучио и убијао децу, био је затрпан земљом. На том месту направљен је бетонски споменик у знак сећања на Головкинове жртве.

Дијагноза: шизоидна психопатија

Головкин је прошао и психијатријске прегледе, где је проглашен урачунљивим, са знацима шизоидне психопатије. Он је био потпуно свестан својих поступака, плашио се да ће бити ухваћен, правио је паузе и детаљно разјаснио детаље убистава током испитивања. Случај против Головкина износио је 95 томова. Суђење убици одржано је у Москви од 22. августа до 19. октобра 1994. године. Одвијало се иза затворених врата како не би „нанео бол рођацима жртава“. Судија није прочитао разлоге смрти деце, посебно врсте тортуре и распарчавања жртава, и кратко је рекао да су „деца мучена и убијана“. Андреј Минин, једини преживели, присуствовао је суђењу и сведочио је о Головкиновом нападу на њега. Головкинови родитељи и сестра нису дошли на суђење, плашећи се одмазде родитеља и рођака жртава. 

Његов адвокат покушао је да изгради своју одбрану на позитивним карактеристикама манијака истучући његове радне успехе. Тражио је од судија да ублаже судбину оптуженог. На последњем састанку, Головкин је рекао да се не плаши смрти и тражио је да буде стрељан. Након испитивања околности случаја, суд је Сергеја Головкина прогласио кривим по свих 11 оптужби за убиство са предумишљајем са отежавајућим околностима, као и за силовање и крађу личне имовине (манијак је проневерио новац и ствари убијених тинејџера). Дана 19. октобра 1994. године, Сергеја Головкина је суд осудио на смртну казну стрељањем.

Монструм је касније тражио помиловање од руског председник Јељцина, али му је тај захтев одбијен. 

- Па шта да кажем? Да тражим опроштај, наравно, од оних који су ме познавали... Много сам крив пред свима... То је то – била је једна од задњих изјава осуђеног. 

Последња смрта казна у Русији

Другог августа 1996. казна је извршена у затвору Бутирка. Међутим, према другим изворима, Головкиново погубљење је извршено 2. септембра 1996. године. Тачан датум погубљења Головкина до данас није прецизиран. Он је последња погубљена особа у руској историји. Након погубљења Головкина, 16. априла 1997. године, у Русији је уведен мораторијум на смртну казну.

(Србија Данас/М.Б.)