ПОСЛЕДЊИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ВИДЕО ГАДАФИЈА! Лични кувар либијског вође открио: ЧУВАЛИ СУ ГА СРБИ!

То баш и није било по исламским обичајима, али рачунао је "Бог је један, па свеједно ко му се и како обраћа, ако то чини искрено и од срца – разумеће".

Цео ресторан одлетео у ваздух! Гости живи горели, ужасавајући снимци обишли свет (ФОТО/ВИДЕО)

Мија је последњи Србин који је видео Гадафија. Био је последњи који је напустио Либију засуту бомбама и већ раскомадану међу племенима или политички супротстављеним таборима. Арапско пролеће загазило је у позну јесен, људи су гинули, "напреднији" део света је сеирио, сиротиња туговала, а ми смо ћутали иако смо остали без великог пријатеља.

Организација Уједињених нација затражила је истрагу сумњајући да је реч о ратном злочину. Безнађе је стигло до житеље некада богате и просперитетне земље.

Али, ово није прича о злу које је снашло север Африке и Блиски исток, већ о делу Мијиног узбудљивог живота којим је прошао с кутлачом у руци. По завршетку Угоститељске школе у Бору, млади Миодраг Ђорђевић одмах је добио посао у Војној установи "Авала" (доцније "Дедиње", а данас "Топчидер"). Не без поноса спомиње да је кувао за 72 председника држава и влада, што овде што код Гадафија.

– У Либију сам отишао 11. јануара 1990. године. Уз сагласност SSNO који је морао да одобри свако путовање у иностранство! Иначе, отишао сам са – службеним пасошем. Препорука за Либију, то јест за Гадафијев протокол, било је што сам знао арапски језик, а уз то и њихову кухињу: та знања сам покупио у Ираку, где сам седамдесетих боравио са београдским грађевинским предузећем "Рад" - почиње своју причу Мија. 

Остао је уз Гадафија до 31. јула 2011. године, када се с блиндираним аутомобилом домогао Џербе и спасоносног аеродрома. Наиме, Мија се није вратио последњим летом који је за наше грађане организовала Влада Србије већ је остао у оном паклу четири месеца дуже!

- Те последње месеце провео сам са Гадафијем на разним локацијама по Триполију – наставио је лични кувар председника Либијске Џамахирије.

– Стекао сам утисак да он није знао шта се догађа, нити зашто га бомбардују? А да будем поштен, нисам знао ни ја! Али, нисам веровао ни да више од две деценије рада за Гадафија бесповратно одлазе међу успомене - каже он.

Иначе, каријеру у Триполију почео је као један од кувара, а напредовао је захваљујући знању и труду.

- Госпођа Сафија ми је једном приликом рекла да кувам много боље од већине Либијки . То сам прихватио као изузетан комплимент, и то са највишег врха. То сам оправдао средином 2000. године, када је у Сирту организован неки врло важан самит на којем је почасни, или бар главни гост био Тони Блер. И када су сви очекивали да се упустим у спремање некаквих острвских специјалитета, пред Муамера ел Гадафија и британског премијера изнео сам пуњене пилиће, гарниране пиринчем у бојама британске и либијске заставе, на изненађење затечених гостију, па чак и домаћина! А, колико су вредновали моје умеће и труд нека посведочи податак да сам био вероватно једини члан особља коме је уручен - либијски пасош! Постао сам "њихов" и формално - прича Мија. 

СТРАШНО ТРАМПОВО ОБЕЋАЊЕ: Ердоган се договорио са Вашингтоном о Гулену

Затим је, сећа се, на трпезу изнео харуф машви, или пуњено јагње, на српском, али "одевено" у фрак од лиснатог теста.

– Нажалост, већина фотографија тих мојих креација остала је у Либији, у Триполију, где им се изгубио сваки траг. Али, то ме мање боли од неправде што нашим људима из Гадафијевог окружења нико и никада није захвалио на великом доприносу дипломатским односима наше две земље. Јер, око Гадафија су, уз либијско обезбеђење, били све сами Срби. Мислим да је то организовао генерал Јован Чековић, који је с председницима многих пријатељских, а махом несврстаних земаља, па и са Гадафијем, имао посебно срдачне односе - рекао је он.

Причало се да је Муамер ел Гадафи добро знао наш језик, што је врло вероватно! Јер, провео је извесно време у (ондашњој) СФР Југославији, и то у Мостару где се, као пилот, усавршавао на нашим летелицама.

– Нисам чуо за то, али знам да је инсистирао да једно од његове деце обавезно научи српскохрватски језик. Нажалост, када је почео онај џумбус са растурањем Југославије, кад је свака нација почела да истиче своје заставе, југословенска школа у Триполију с веома дугом традицијом је – затворена. Ето како се губе пријатељи и бледи наклоност коју су уживали сви житељи некад заједничке државе... да не спомињем вредне послове што смо имали у Либији, које је обновило тек неколико српских компанија, међу којима је, наравно, међу првима била фирма генерала Чековића. И то је нека дипломатија, али и она је багателисана - каже Мија.

"Говорио сам му да је Исламска држава зло": Проговорио отац монструма из Стразбура

Признаје да су му најлепши, најзанимљивији тренуци боравка и рада у Либији били излети у пустињу, на које се Гадафи отискивао с породицом на истински одмор од државничких послова и незаобилазног протокола. Баш на таквим излетима Мијино мајсторство је долазило до изражаја.

– Лако ти је да куваш у председничкој палати, али покушај да спремиш нешто у беспућу и од затеченог – испрсио се Гадафијев лични кувар као да је управо освојио титулу најбољег и највећег у свом уметничком занату.

Заиста, шта је благоизвољевао да види на трпези човек кога је Запад у свом незнању прогласио за окорелог диктатора?

– Ма, какав диктатор, какви бакрачи – љутнуо се Мија.

– Па, ми смо се крај њега осећали као чланови породице! Према својима је био веома строг, али према нама... Једини његов захтев особљу који је неком могао да засмета било је то што је инсистирао да се под његовим кровом или шатором говори искључиво на арапском језику - рекао је он.

БОНУС ВИДЕО: Ово је руско оружје од којег стрепи и Америка