Девојци (17) крв цурила из носа и уста, а са родитељима је отишла код доктора: Шок је уследио када лекари ИЗ ОВОГ РАЗЛОГА нису хтели да је пусте кући
Седамнаестогодишња тинејџерка из Буенос Ајреса имала је само 35 килограма када се налазила на ивици смрти због анорексије.
Ова тинејџерка се нада да ће њена прича помоћи другим младим људима који се боре против ове болести или имају неке друге поремећаје исхране.
Делфина које је пореклом из јужног дела Буенос Ајреса, са 14 година имала је само 35 килограма и није схватала колико је њено здравствено стање озбиљно угрожено било. Она себи није изгледала дебело што мучи многе тинејџерке, већ је знала да је јако мршава и увек је говорила себи “хајде да видимо да ли можеш да будеш још мршавија”.
Шок је уследио када су њени родитељи који су били забринути за њу, одвели у болницу на преглед и доктори нису хтели да је пусте кући, јер је била премршава.
- Тада смо се нас троје загрлили и сви смо плакали као никада до тада.
Иако су јој доктори рекли да болује од анорексије , Делфини то није много значило. Тек када је цевчица преко које се хранила уместо у њен стомак течност и храну убацивала у њена плућа, остављајући је без даха, Делфина је била хоспитализована са дијагнозом тешке анорексије. Када јој је крв цурила на нос и на уста, Делфина је молила докторе да јој не стављају цевчице поново и обећала да ће почети да једе. Ускоро је почела да добија на тежини.
После завршене рехабилитације, Делфина је могла да се врати кући, али и после свега њена борба са анорексијом није била готова. Она се претварала да једе, своју храну кришом давала псима или стављала у џепове , па бацала у ђубре.
ХОРОР У БОРУ: Вампир долази жени у кућу сваку ноћ и ради јој ово, полиција реаговала
- Почела сам да узимам и лаксативе, јер сам имала потребу да избацим све што је у мени и ако сам за цео дан појела само један бисквит. Када сам ишла на прегледе код лекара пила бих доста воде, стављала тешке наруквице, пртстење и сатове, све како не би приметили да сам поново ослабила - рекла је Делфина.
Тада је мислила да се никада неће ослободити болести и почела је да тражи помоћ на интернету и да полако учи себе како да поново размишља позитивно.
Сада, да не би мислила о храни, Делфина скреће мисли музиком, читањем или дружењем са пријатељима. Делфина је коначно близу свог циља, а то је достизање нормалне тежине. Када се осећа лоше и почне да мисли о храни, Делфина се врати својим фотографијама када је имала 14 година, у време када је била најдепресивнија, најмршавија и када је желела да се убије. Данас Делфина није тотално задовољна са својим изгледом, али се бори да иде напред и да када погледа себе у огледалу види само срећну девојку.
