ПРАВА ИСТИНА О "БРКАТОЈ ПРИНЦЕЗИ": Њене фотографије деле на интернету и подсмевају се, а прича о њеном животу тера СУЗЕ НА ОЧИ (ФОТО)
Сигурно сте на интернету некада видели фотографију ове жене. Можда сте уз њу прочитали да је реч о иранској принцези из 19. века, која је својевремено постављала стандарде женске лепоте у Ирану, те да су се њени потенцијални удварачи убијали након што би их одбила
Лепа прича, није истинита. Фатемах Канум Есмет ал-Довлех јесте била принцеза, једна од ћерки шаха Насира ел Дин Шах Каџара, персијског владара из средине 19. века.
ОГЛАСИО СЕ КРЕМЉ ЗБОГ РАЗГОВОРА ПУТИНА И БАЈДЕНА: Откривено шта ће бити ГЛАВНА ТЕМА светиских лидера
НОВИ КАНЦЕЛАР АУСТРИЈЕ ЈЕ ДОБРО ПОЗНАТ БЕОГРАДУ: Карл Нехамер је био на удару критика јавности због својих ставова
ПАНИКА МЕЂУ ГРАЂАНИМА ЗБОГ НОВОГ СОЈА: У Швајцарској због омикрона 2.000 људи у карантину, међу њима велики број деце
Као што је у то време био обичај међу владарима, имао је много конкубина, само у његовом харему било их је 84. На овај број треба додати и бар десетак званичних супруга, па да буде јасно колико је жена шах у сваком моменту имао на располагању.
Насир ел Дин Шах Каџар имао је и много деце – забележено је да је иза њега остало 21 дете, 11 принчева и 10 принцеза. Најинтригантнија од њих била је принцеза Фатемах Канум Есмет ал-Довлех, ћерка шаха и једне од његових званичких жена Тај ал-Довлех. Када су се њене фотографије појавиле на интернету и постале доступне свима, принцеза Фаемах постала је права сензација.
Данас се сматра једном од највише пута фотографисаних жена на двору шаха. Већину фотографија начинио је њен отац, који је био страствен фотограф, па се може претпоставити да му је ова ћерка била омиљена.
Нема много историјских података о овој шаковој ћерки, а у историјским записима осталих иза Персијског царства нигде нема помена да је реч била о “најлепшој жени свог времена” нити да се наводно 13 младића убило јер их је она одбила након просидбе.
Како је, као и све жене оног времена, најранију младост провела у харему, окружена искључиво женама, тешко да је Есмет имала прилику и да разговара, а камоли да одбије чак 13 мушкараца.
Осим тога, Есмет је удата када јој је било 9 или 10 година. Брак је био уговорен, па је мало вероватно да је принцеза пре тога уопште и видела мушкарце који јој нису били рођаци.
Једино што је делимично тачно у причи која кружи интернетом јесте то да је принцезина грађа у Персији тог времена сматрана пожељном. Принцеза је била ниска и стамена. Главе и врата покривених китињасто украшеном марамом, њено лице су красиле, или ружиле, спојене обрве и тамни, врло изражени бркови.
Ипак, тадашњи критеријуми лепоте били су такви, посебно у високој класи. Што је жена била јача и дебља, то је била лепша, а нарочито се то односило на жене из владајуће династије. Оне су јеле најбољу храну и није им било допуштено да се крећу превише често.
Мужеван изглед, који је укључивао то да је жена јака и длакава, тако је постао својеврсни симбол лепоте у Ирану 19. века. На шаховом двору гости су често били и страни посланици, фотографи и уметници. Ако су се у њиховој пратњи налазиле њихове супруге, оне са вишим статусом су добијале прилику да се упознају са припадницама шахове породице.
Жена неименованог белгијског посланика 1877. године упознала је прицезу Есмет и након тога у свом дневнику записала да је била "згрожена".
"Изнад њене горње усне принцеза има јасно видљиве црне бркове који јој дају мушкобањаст изглед", записала је Европљанка и Есмет још на неколико места у дневнику ословила као "бркату принцезу".
Горка је чињеница да се о принцези Есмет данас углавном говори са подсмехом, јер је она била заправо веома значајна особа у времену у коме је живела. Супротно традицији, научила је да свира клавир и сматра се првом Иранком свих времена која је то урадила.
И сама је, вероватно на наговор оца, постала фотограф и у својој кући је имала мали студио. Фотографисала је мужа и своју децу. Пар их је имао петоро.
Изгледа да је отац имао доста поверења у њу јер јој је дозволио да буде стална дружбеница европских дама које су посећивале двор. Ово наводи на закључак да је скоро сигурно говорила и бар један страни језик.
На крају, погрешно је чак и време које се наводи поред фотографија ове принцезе јер је она највећи део живота живела у 19. веку, а не у 20. како се наводи.
Историјски записи откривају да је Фатемах Канум Есмет ал-Довлех умрла 1905. (дакле, на самом почетку 20. века). Била јој је тек 41 година и сахрањена је поред вољеног оца.
