ПРЕСТУПНА ГОДИНА С РАЗЛОГОМ: Овако је изгледао свет у 2016. години (ФОТО)
Погледајте догађаје који су обележили свет у 2016-ој
Из године у годину, наш свет расте и смањује се, једни одлазе други долазе, неке ствари се мењају а неке остају исте. Претходна 2016. година није била другачија, али као и сваке преступне године, догађаји који су је обележили, били ми сујеверни или не, имаће драматичне последице на годину која почиње.
ЕПИДЕМИЈА ЗИКА ВИРУСА
Зика вирус је потенцијално опасан вирус који се преноси уједом зараженог комарца. Откривен је четрдесетих година прошлог века у Африци, али тренутно је активан на територији Јужне Америке, Пацифика и југоисточне Азије.
Име је добио по Зика шуми у Уганди.
Појавио се у Бразилу током 2015. годин, а већ почетком јануара 2016. године, Светска здравствена организација (СЗО) саопштила је да је вирус почео да се шири и да ће се до краја године проширите и на остале делове Америке.
Симптоми Зика вируса су благи и укључују грозницу, осип, свраб, коњуктивитис и бол у зглобовима, а најзабрињавајуће је то што велики број заражених особа нема никакве симптоме, што само повећава ризик од ширења заразе и претварања у глобалну епидемију, иако тек једна од пет заражених особа оболи од овог вируса.
РЕШЕНА МИСТЕРИЈА У БРАЗИЛУ: Полицајац признао да је убио грчког амбасадора
Вакцина против Зика вируса не постоји, као ни конкретан начин лечења који су, за сада, усмерени само на ублажавање симптома.
У новембру 2016. године, СЗО је прогласио крај епидемије Зика вируса.
ДЕМОКРАТИЈА У МЈАНМАРУ НАКОН 50 ГОДИНА
Први демокртски изабрани парламент Мјанмара након 50 година имао је своју прву конститутивну седницу 1. фебруара 2016.
Стотине новине посланика, углавном из Националне лиге за демократију али и неколико мањих партија, положило је заклетве и заузело посланичка места.
Лига, коју предводи нобеловка Аунг Сан Су Ћи. освојила је апсолутну већину на парламентарним изборима 2015.
Међутим, четвртина места у парламенту резервисана је за војску која може да изабере министра унутрашњих послова и одбране.
ПУТИН НЕЋЕ ДА СЕ СРОЗАВА НА КУХИЊСКУ ДИПЛОМАТИЈУ: Нећемо протеривати америчке дипломате
АФЕРА "ПАНАМСКИ ПАПИРИ"
Међународни конзорцијум истраживачких новинара објавио је огромну базу докумената, која се односе на скоро 214.000 офшор рачуна, који обухватају најмање 21 дестинацију – од Неваде до Хонг Конга и Британских девичанских острва.
Конзорцијум истиче да ове информације објављује зарад јавног интереса, наводи се на њиховој званичној страници. Реч је о највећем глобалном "цурењу" докумената који укључују чак 11,5 милиона "папира", односно 260 гигабајта података (150 пута више него у афери "Викиликс").
“Панамски папири” показали су како људи користе офшор фирме како би избегли плаћање пореза и санкције. Документи су припадали адвокатској фирми Мосак Фонсека, чије је седиште у Панами, а процурели су захваљујући непознатом извору. Та компанија, међутим, пориче да је урадила ишта погрешно.
У пројекту "Панамски папири" откривено је око 10.000 докумената који су повезани са Србијом.
ТЕРОРИЗАМ У ЕВРОПИ
У терористичким нападима којима су мета били цивили у великим градовима Европе током 2016. године страдало је на стотине људи. У синхронизованим нападима бомбаша самоубица 22. марта у Бриселу погинуле су 32 особе и повређено више од 300, а напад на град који је седиште европских институција оцењен је као напад на демократску, уједињену Европу.
ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОГУЋЕ? Ердоган би ЗБОГ ОВОГ могао да остане на власти до 2029. године
На француски национални празник, 14. јула, 86 људи је погинуло у Ници када је камион улетео међу шетаче на препуној променади. Одговорност за напад преузела је Исламска држава.
У троструком нападу такође приписаном Исламској држави 28. јуна на међународном аеродрому у Истанбулу убијено је 47 људи. У експлозији аутомобила бомбе крај стадиона Бешикташа 11. децембра погинуле су 44 особе, а напад се приписује курдским побуњеницима. У Анкари је 19. децембра убијен руски амбасадор док је говорио на отварању изложбе, пошто је бивши припадник турске полиције на њега испалио више метака са леђа узвикујући "Алаху акбар".
Истога дана камион који је улетео у масу на Божићном вашару у Берлину усмртио је 12 људи, а повредио 48, Исламска држава преузела је одговорност за напад, а осумњичени за напад је убијен после неколико дана у сукобу с италијанском полицијом у Милану.
БРЕГЗИТ
Европска унија изгубила је своју прву чланицу. И то не било какву, већ другу привреду по величини.
РОДИТЕ СЕ У ЛОЛЕ РИБАРА, А УМРЕТЕ У СВЕТОГОРСКОЈ : А како се зове улица у којој ви живите?
Британски гласачи су се на референдуму 23. јуна одлучили за излазак из ЕУ. Од важећих 93,2 одсто гласова, 51,8 били су за излазак и 48,2 одсто гласова за останак у ЕУ. Према анкетама неколико дана раније, две стране биле су готово изједначене, с тим да је последњих дана пред референдум понешто опција останка имала благу предност што неки приписују окрутном убијству британске посланице Џо Кокс, ватрене заговорнице останка у ЕУ.
Вођа странке за независност УК Најџел Фараж, у свом коментару на успех Брегзита, прогласио је 23. јун 2016. године "Даном независности Уједињеног Краљевства".
Након што су објављени службени резултати референдума наредно дана, на конференцији за медије испред улице Даунинг број 10, премијер Уједињеног Краљевства Дејвид Камерон поднео је оставку која је ступила на снагу у септембру након конгреса Конзервативне странке.
Брегзит је био прв велики шок 2016. гоидине који је уздрмао свет, али не и последњи.
ПОКУШАЈ ПУЧА У ТУРСКОЈ
Покушај државног удара у Турској десио се у ноћи између 15. и 16. јула 2016. године. Насилну смену власти је покушао да изведе побуњени део турске војске који је био против режима турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.
ЕРДОГАН ОПАСНО ОПТУЖИО АМЕРИКУ: САД наоружавају Исламску државу и Курде!
Око 22.30 по локалном времену, војска Турске саопштила да је срушила Ердогана и преузела контролу над земљом. Војска је саопштила да је владавина права главни приоритет. Турска државна телевизија ТРТ је наводно прекинула емитовање.
Реџеп Тајип Ердоган, који се у току пуча није налазио у престоници, огласио се преко Скајпа у разговору са једном новинарком и позвао народ да изађе на улице. Рекао је да се враћа у Анкару. "Пашће пре или касније", рекао је о војницима који су преузели власт, и оптужио Фетулаха Гулена да стоји иза побуне.
Борбе на више кључних локација у граду трајале су до касно у ноћ. Коришћено је тешко наоружање и авијација. Око 03.00 турска влада је саопштила да у потпуности контролише Анкару. Око 04.00 медији су пренели да су у току хапшења пучиста, а до 07.00 пуч је званично био завршен.
У сукобима између пучиста и снага лојалних Ердогановом режиму погинуло је око 290 људи, а више од 1.400 је рањено. Ухапшено је око 6.000 људи, а смењена су 34 турска официра.
ПУЧ У БРАЗИЛУ
РУСИ НА ВИСИНИ ЗАДАТКА: Нови напад на терористе, 12 џихадиста убијено
Почетак септембра оболежеило је гласање у бразилском Сенату којим је срушена с власти дотадашња председница Бразича, Дилма Русеф. Процес рушења, који је почео суспензијом у мају, започео је због наводних кршења буџетских закона.
Русеф је одбацила је одлуку Сената о њеном опозиву као "парламентарни пуч" и најавила да ће жалити на ту одлуку, обећавши повратак своје Радничке партије на власт и позвавши присталице да се боре против конзервативне агенде која је добила замајац њеним опозивом.
Мишел Темер положио је 1. септембра у Конгресу заклетву за председника Бразила, пар сати након што је Сенат сменио Дилму Русеф са тог положаја.
Оно што пара очи у целом овом поступку није сама институција опозива председника државе, ако је исти кршио закон, већ чињеница да су је у Бразилу извели људи који се и сами сумњиче да су кршили закон. Чак 60 одсто Сената налази се под истрагом због неке врсте криминалног понашања. И нови председник Мишел Темер помињан је као један од оних који су примили милионски мито у афери везаној за нафтну компанију "Петробрас".
Бразил је једина земља Америке која ја имала све предуслове да буде конкуренција САД, тако да многи доводе у везу рушење Русеф са Американцима, посебно јер је Викиликс у отрливеним депешама доказао везу Тремера са америчком владом.
ОФАНЗИВА ПРОТИВ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ У ИРАКУ
Офанзива ирачке војске за ослобађање Мосула, другог по величини ирачког града, почела је 17. октобра, две године пошто је пао у руке Исламске државе. Ослобађање Мосула могло би довести до протеривања Исламске државе из Ирака, чиме би џихадисти били ограничени на Сирију, где се налази и Рака коју су прогласили за престоницу свог калифата.
Ирачке снаге настављају борбе против терориста у Мосулу
Мосул је био међу првим градовима које су заузели исламистички екстремисти, а постао је последње урбано упориште Исламске државе у Ираку. Поред ирачке војске и снага САД које дају подршку из ваздуха, у офанзиви на Мосул учествују широка коалиција локалних снага - курдске пешмераге, сунитски племенски борци и шиитске наоружане групе - које су у прошлости биле у сукобима, па се поставаља питања одрживости јединства тих група.
У првим седмицама офанзиве остварен је велики и брз напредак, али је почетком новембра налет заустављен. Бомбаши самоубице и снајперисти Исламске државе, барикаде на путевима, велики број цивила заробљених у деловима града, али и лоше време и слаба видљивост успоравали су ирачке снаге. Велики део града, инфраструктура, аеродром, зграде и четири од пет мостова уништени су у борбама.
Мосул је пре пада у руке Исламске државе имао око 2,5 милиона становника, а процењује се да је у њему до почетка офанзиве остало око 1,5 милиона људи. Све више њих остаје без приступа храни и чистој води, а многи постају жртва исламистичких екстремиста.
Нема прецизних извештаја колико је до сада територије ослобођено, а ирачке власти не објављују ни информације о броју жртава. Битка за Мосул крајем године је ушла у трећи месец, с нејасним проценама колико ће још трајати. Пад Мосула сматрао би се поразом Исламске државе у ирачком делу проглашеног калифата.
ЕПИЛОГ РАТА: Подела Сирије на зоне утицаја - чији ће превагнути?
ИЗАБРАН НОВИ ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР УН
Бивши португалски премијер и досадашњи високи комесар УН за избеглице (УНХЦР) Антонио Гутереш (66) изабран је за новог генералног секретара УН. Гутереш, инжењер по струци, умерени је социјалиста, католик, проевропски оријентисан и признат као особа с којом је могућ дијалог о разним питањима.
Бан Ки Мун, коме крајем године истиче други и последњи петогодишњи мандат оценио је да је Гутереш најбољи избор и да ће му значајно искуство помоћи да води УН у кључним тренуцима. Гутереш је изабран после неколико рунди неформалног изјашњавања о кандидатима и тајног гласања у Савету безбедности.
Његов избор у неку руку се доживљава као изненаЂење будући да се очекивало да ће на чело светске организације, по неписаном правилу географске ротације које се до сада увек поштовало, стати кандидат из Источне Европе.
Очекивало се, такође, да ће бити изабрана жена јер су УН до сада увек предводили мушкарци. Међу фаворитима у трци за избор новог генералног секретара УН били су, поред Гутереша, бивши министар спољних послова Србије Вук Јеремић, шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак и шефица Унеска Ирина Бокова из Бугарске.
ТРАМП: Знао сам да је Путин много паметан!
ИЗБОРНО ЧУДО У САД
Контраверзни бизнисмен и републикански кандидат Доналд Трамп победио на 44. изборима за председника САД и најавио ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ у дотадашњој политици Америке. Само тај догађај упсео је да засени све остало што је обележило годину за нама.
Амерички милијардер и ријалити звезда сасвим је сигурно несвакидашња појава на америчком политичком небу, а током председничке кампање успео да се етаблирао као заштитник средње класе.
Кандидатуру за председника званично је објавио јуна 2015. године, као представник републиканаца, најављујући да ће кампању сам финансирати. Значајан сегмент његове кампање, и вероватно шире популарности, налази се у позиву на чврсто регулисање проблематике илегалне имиграције. На ту тему, али и на тему истополних бракова или предика трудноће иступа с наглашено конзервативним ставовима, што његова одредница и у домену економских мера, посебно фискалне политике.
У савременој америчкој политици Трамп оличава потпуну супротност ономе што тамошњи либерални политичко-интелектуални естаблишмент заговара последњих деценија. И док су се велики амерички медији отворено поставили насупрот Трампу, на друштвним мрежама он ужива значајну подршку.
Једно је сигурно, његов избор ће имате драматичне последице како на свет у 2017. тако и на саму Америку која након ових последњих избора изашла подељена као никада пре.
ОДЛАЗАК ПОСЛЕДЊЕГ РЕВОЛУЦИОНАРА
ЗАБРАНИЛИ КУЛТ ЛИЧНОСТИ: Кубанци испоштовали последњу жељу Фидела Кастра
Бивши кубански председник Фидел Кастро (1926-2016), који је изградио комунистичку државу на прагу САД и 50 година пркосио америчким напорима у циљу његовог свргавања, преминуо је 25. новембра у 90. години живота.
Смрт чувеног револуционарног вође одјекнула је светом, а у Куби је проглашена деветодневна жалост.
Кастро је дошао на власт после револуције 1959. и 49 година владао Кубом с мешавином харизме и гвоздене воље, изградивши једнопартијску државу и поставши централна фигура током хладног рата. Преобразивши Кубу од "игралишта за богате Американце" у симбол отпора Вашингтону, Фидел Кастро је на власти надживео девет америчких председника.
Преживео је амерички трговински ембарго, стотине покушаја убиства и доживео преговоре његовог брата Раула Кастра с америчким председником Бараком Обамом у децембру 2014. о отварању Кубе према САД, када су Вашингтон и Хавана саопштили да ће учинити кораке како би обновили дипломатске односе, први пут откако су прекинути 1961.
Његови посмртни остаци сахрањени су 4. децембра у историјском југоисточном граду Сантијаго де Куба.
ГОТОВО ЈЕ, НА КОЛЕНИМА СУ: Џихадисти надомак Дамаска преговарају о ПРЕДАЈИ! (МАПА)
БИТКА ЗА АЛЕП
Сиријска војска прогласила је крајем децембра победу у највећем граду у Сирији Алепу, у којем су вођене најжешће борбе у петогодишњем грађанском рату. Борбе у којима су учествовале локалне, регионалне и међународне снаге, побуњеници и екстремисти Фронта Фатех ал Шам, бившег огранка Ал Каиде, трајале су четири године с кулминацијом у новембру 2016.
Сиријска војска лојална председнику Башару ал Асаду, кога подржавају Русија и шиитске јединице под утицајем Ирана, покренула је 15. новембра офанзиву за ослобађање источног дела града, од 2012. под контролом побуњеника, а од фебруара 2016. и под опсадом и константним ваздушним нападима сиријске и руске авијације.
Офанзива је почела после више привремених прекида ватре које је од 17. октобра једнострано уводила Русија ради евакуације цивила. Побуњеници, које подржавају САД и западне земље, Турска и Саудијска Арабија, водили су од 28. октобра борбу за разбијање опсаде, али их је сиријска војска зауставила, нудећи им рок од 24 часа за предају, што су одбили и директно дали повод за офанзиву.
Губитак Алепа велики је пораз побуњеника, док је за сиријску владу највећа победа од почетка рата започетог у марту 2011. године. У том сукобу је страдало више од 300.000 људи, док је неколико милиона приморано да напусти домове.
ЛЕТ У СМРТ
Руски авион Ту-154 са 92 путника и чланова посаде пао је 25. децембра у Црно море недуго након полетања из Сочија према Сирији. Нико од путника није преживео.
РУСИЈА У ШОКУ: Пилот направио ГРЕШКУ и срушио авион у ЦРНО МОРЕ?
Авион је нестао са радара у пет сати и 40 минута по московском времену недуго после полетања из Сочија.
Руско Министарство одбране је објавило листу путника и навело да је у летелици било 64 чланова званичног војног хора руских оружаних снага "Ансамбл Александров" који су кренули у руску базу Хмејмим, где је требало да учествују у прослави Нове године, као и извршна директорка хуманитарног фонда "Поштена помоћ" Јелисавета Глинка.
Међу страдалима су и војници који су били у пратњи, представници медија и чланови посаде.