ПРЕТЊА ХРВАТСКИХ НАТО "БОЈОВНИКА": Ако Путин нападне, уништаваћемо руске тенкове у Пољској!

- С првим зрацима зоре, поручник Мато Брешкић напокон је угледао извор тутњаве коју је слушао већ сатима са свог укопаног положаја недалеко од пољско-литванске границе. Руски тенкови на обзорју - стотине њих, докле поглед сеже. Ово је ипак место на ком је територија НАТО савеза најтања. Само 65 километара ваздушне линије од белоруске територије до моћне руске поморске базе у Калињинграду. Поручник Брешкић знао је да има само две опције - или ће његова јединица са савезницима из Пољске, САД-а, Немачке и других западних земаља зауставити покушај продора или ће заповедници НАТО-а наредити нуклеарни удар на непрегледне руске оклопне колоне и то ће бити крај света каквог познајемо. Брешкић је почео да издаје заповести хрватским војницима да учине оно за шта су обучени, иако је дубоко у срцу знао да у било ком случају неће доживети сутрашњи дан - замишља могући сценарио сукоба на Балтику Марко Ћустић.

Овако би, како преноси хрватски лист, могао бити најцрњи сценарио за припаднике хрватске војске која ће се негде током 2017. Или 2018. укључити у састав четири заједничке војске НАТО савеза распоређене на источним границама алијансе, у Литванији, Летонији, Естонији и Пољској. Но, како аутор истиче, до њега ипак вероватно неће доћи. Поучени сценаријем из Украјине, руског ослобођења Крима и успоставе државе у доњецком подручју, можемо закључити да ће сукоб, ако до њега уопште дође, изгледати друкчије.

Руски председник Владимир Путин показао се до сада на међународној сцени као активан и паметан играч, али увек рационалан и посвећен мирном решавању проблема.

На подручју Балтика руски интерес је вишеструк. На првом месту - осигурати два најважнија руска града који су у овом тренутку преблизу трупама НАТО савеза, Москву (око 500 км од литванске границе) и Санкт Петербург (120 км од естонске границе). Могућа руска корист од уласка у балтичке земље била би заштита велике руске мањине која живи на том подручју.

С војног аспекта, битно је осигурати повезаност базе балтичке флоте у Калињинградској области са остатком Русије, од које је данас дели 65 километара територије НАТО савеза и Европске уније у облику дела Литваније и Пољске.

Шта у случају да Путин одлучи да реализује ове циљеве може учинити једна хрватска јединица у саставу немачке војске? Не превише. Укупна величина снага које ће НАТО по новом разместити на Балтик су четири војске, максимално до 2500 војника. Руси само на околној територији Калињинграда имају бригаду моторизоване пешадије, бригаду морнаричке пешадије и јединицу моторизоване пешадије, што је према новом устројству руске војске више од 10.000 војника.

Томе треба придодати и једну артиљеријску бригаду, разне јединице за подршку и специјалне намене, батерију врхунског ПВО система С-400 и целу балтичку флоту. А ту још нисмо ушли у концентрацију трупа изван енклаве у Калињинграду. Чак и кад се зброје војске свих трију балтичких земаља, па и трију пољских бригада распоређених на границу према Русији и Белорусији, руске снаге имају бројчану премоћ у броју војника, тенкова и артиљеријских оруђа. Планери НАТО савеза не убацују нове, национално мешовите војске на Балтик јер се надају да ће њима наводно зауставити потенцијални руски масовни напад.

Планови из некадашњег Хладног рата, кад су се за окршај спремали СССР и западни свет, сводили су се на успоравање руских тенкова на десет дана, колико је Американцима требало за мобилизацију и прелазак Атлантика. План из "данашњег хладног рата" има за циљ да изложи руском удару војнике из свих чланица НАТО савеза, како би се осигурао општи одзив у случају руског напада на Балтик. Наиме, многе чланице НАТО- а, под притиском економске кризе и популистичке политике, више немају желуца ни воље за војни ангажман у савезу. Већ дуго се чују мишљења како неке западноевропске земље немају намеру да се боре за опстанак балтичких држава.

- Већина чланица НАТО савеза смањила је своју потрошњу за одбрану испод граница на које су се обвезали. У њих спада и Хрватска - трошимо на војску мање од половине новца на који смо пристали у договору с НАТО савезом. Нисмо једини - много боље од нас нису ни велике државе попут Италије и Немачке. Ретки испуњавају своје обвезе, попут САД-а и Велике Британије - истиле Марко Ћустић за Express.hr.

Руска мањина је значајна на том подручју - 37 посто грађана Летоније говори руски код куће, као Руси се изјашњава и 25 посто грађана Естоније као и 5,8 посто грађана Литваније.