Преживели су напад на Њујорк 11. септембра, а сада УМИРУ у НАЈГОРИМ МУКАМА

Цео свет памти 2977 жртава терористичког напада путничким авионима на Њујорк 11. септембра 2001. као трагедију која је утицала на пут којим је наставила наша цивилизација. Чак и у САД-у углавном испод радара пролазе подаци о 1700 ватрогасаца који су отада до данас оболели од карцинома директно повезаних с њиховом јурњавом на место рушења Кула близнакиња на Менхетну.

Само током 2016. од болести за које је доказано да су последица отровних честица које су се након напада у облаку прошириле Менхетном, помрло је 168 полицајаца, ватрогасаца, медицинског особља и припадника разних других хитних служби. "Њуз репаблик" се присећа случаја Џејмса Задроге, њујоршког полицијског детектива који је умро 5. јануара 2006. од плућне фиброзе, а који је био међу првим који је дојурио након што се први авион забио у прву зграду "Близанаца".

Зашто је умро у доби од 34 године, нагло оболевши већ само неколико седмица након терористичког удара, иако је до тада био здрав и непушач, постало је савршено јасно након аутопсије. У плућима су му пронашли честице талка, целулозе, калцијумовог фосфата и пластике. "Њуз репаблик" се присетио сусрета с њим мало пре смрти, кад је, иако у претпостављено најбољим годинама, био толико слаб да није био у стању сам променити боцу с кисеоником помоћу које је стално дисао, него је то уместо њега морала његова тада четверогодишња ћерка.

Колико је таквих жртава накнадно било, још увек није могуће тачно утврдити. Одмах након напада 11. септембра 2001. на Доњем Менхетну је било 400.000 људи, од којих су многи тада били деца, која су с временом оболела. Најгоре су прошли, свакако, они који су јурили на само место напада, па чак и у зграде мало пре него ће се срушити.

Али, ни остали нису прошли добро, јер се с рушењем огромних небодера у ваздух подигао облак сачињен од најфинијих честица азбеста и других грађевинских материјала, честица од изгарања пластике и разних синтетичких твари, финих честица стакла, плинова ослобођених експлозијом авионског горива и сваког другог замисливог ужаса. Ако се икада над Њујорком уздизао облак пун отровних твари, онда је то било тада.

Захваљујући детективу Задроги, који је уочи смрти тражио да обавезно обаве аутопсију над његовим телом чим умре како би се помогло оболелима попут њега које се можда још могло спасити, САД је, на инсистирање демократа, а жестоко противљење дела републиканаца, пре точно осам година донео "Џејмс Задрога 9/11 здравствено осигурање" како они који су тада били изложени отровним честицама не би морали плаћати прегледе ни лечење.

Пре три године закон вредан неколико милијарди долара продужен је на трајање од 75 година од трагедије. Ипак, редовним лекарским прегледима, односно накнадама у случају смрти, одазвало се 80.000 људи, само петина од свих оних који удовољавају условима, они који су пре 17 година били у критичној зони на Менхетну.

Ако је само ватрогасаца отада оболело 1700 и ако је само прошле године регистровано 168 умрлих само међу онима који су хитали у помоћ, сва је прилика да се стваран број жртава од рака и других болести као последица тровања на Менхетну мери сигурно у хиљадама, можда и у десетинама хиљада. На пример, само уздуж Канал Стрита, која је од Светског трговинског центра удаљена око 800 метара ваздушном линијом, налазило се 2001. чак 12 јавних школа.

Накнадно су се по њима поразболевали многи ученици и учитељи и разно друго особље. А то је само једна улица у крајње згуснутом најужем центру мултимилионског града који је тада био претрпан људима. Тако да је стваран број побијених у терористичком нападу очито вишеструко већи од броја оних који су побијени одмах.