ПРИЧА КОЈА ЈЕ СЛОМИЛА СРЦА МНОГИХ: Аутистични дечак отишао у СМРТ заједно са својим најбољим пријатељем, њихова љубав померила је све ГРАНИЦЕ

Белгијска овчарка Џуно спасена је од смрти у склоништу свега неколико дана пре него је била заказана еутаназија. Породица из америчке савезне државе Тенеси, која ју је спасила сведочила је невероватној љубави између ње и тада четворогодишњег Лукаса Хембрија.

Лукас је, наиме, рођен са Санфилиповим синдромом, ретким генетским поремећајем који утиче на мозак и кичмену мождину. С временом, деца престају да говоре, ходају и једу. Осим тога, долази и до промена у понашању, па могу да постану хиперактивна или имају агресивне нападе. Кад су лекари установили да њихов дечак има тај синдром, родитељи Честер и Џенифер су били ужаснути. Лекари су им рекли да за болести нема лека, да је мала шанса да ће њихово дете доживети 15 година, те да постоји велика могућност да након осме године више неће моћи да хода, говори...

Након почетног очаја, Честер и Џенифер су одлучили да ураде све што могу да дечаку улепшају време које му је преостало. Кад је дечак почео да има проблема с ходањем, закључили су да би пас могао да му помогне. Било је потребно 15 хиљада долара за тренираног пса, али им је речено и да њихово дете можда не би требало да користи пса за кретање, јер све теже хода и очекује се да ће му се стање додатно погоршати. Стручњаци, наиме, нису препоручили пса за Лукаса. Ипак, родитељи су били уверени да би пас могао да му помогне. Тада су случајно открили Џуно и њену причу, па су онда заједно отишли у два сата удаљено склониште у источном Тенесију да је виде.

Она је у том азилу завршила јер су је власници оставили. Хтели су, наиме, белгијског овчара јер им је био леп, али нису знали да је то радни пас. Због тога су је се решили. Нико није хтео да је удоми, а како многа склоништа у САД имају ознаку "kill", неудомљени пси се еутаназирају по истеку одређеног времена. Џуно је чекала таква судбина. Честер је о тој раси знао све што треба, јер је радио као полицајац и било му је познато шта тим псима треба да буду срећни. Знао је да може да усрећи свог сина, а истовремено помогне једном псу. Зато је породица кренула на пут.

Кад су први пут видели Џуно у склоништу, била је сва јадна и уплашена од живота тамо. Било је то 2012. године и цела породица се одушевила њоме, а посебно Лукас. Не чуди стога што су је одмах удомили и довели кући. У почетку су намеравали да је пусте неко време да се навикне на нову породицу и начин живота, а онда је Честер намеравао да почне с тренингом, како би је научио да помогне дечаку. Ипак, онда је била бржа од њега.

Занимао ју је, наиме, дечак и у почетку је само кружила око његових колица, посматрајући га. Онда је, након неколико дана, одједном почела да цвили и гурка дечака носом, а испоставило се да то није радила без разлога. Ниво кисеоника му је био веома низак, па кад је његов отац поправио ситуацију, Џуно је дечака полизала по лицу. Био је то први пут да му је спасила живот, али не и задњи. Тада су њени удомитељи схватили како се она везала за дечака, те да ће неке ствари учинити инстинктивно, без да је они науче.

У идућих неколико година били су нераздвојни. Још неколико пута је Џуно спасила живот свом дечаку. Она је била та која је могла да га усрећи у најтежим данима и смири у ситуацијама када нико други није могао да помогне. Уз чланове његове породице, Џуно му је била најближа на свету и разумела га је без иједне речи.

Овај свет су обоје напустили у року од неколико месеци. Џуно је угинула прва, у децембру 2019. године, а Лукас у априлу 2020. године. Имао је свега 13 година.

Женка пса која је одбачена и за коју је планирано да буде усмрћена једном дечаку је улепшала живот. Његови родитељи су то знали и ценили су сваки радостан тренутак који му је донела, сваку стишану буру за коју је она била заслужна и чињеницу да су могли да јој верују да ће учинити све за њега. Јер, Џуно је свог дечака волела највише на свету. А он јој је ту љубав узвраћао.

Извор: Србија Данас/Јутарњи.хр