ПОСТЕПЕНА ПРОМЕНА СТАНОВНИШТВА! ПРИРОДНА СЕЛЕКЦИЈА И ОПСТАНАК НАЈСПОСОБНИЈИХ: Да ли људи и даље еволуирају?
Дванаест стручњака одговорило је на питање да ли људи још увек еволуирају
Као врста, људи су населили готово сваки кутак земље. Развили смо технологије и културе које обликују свет у којем живимо. Изгледа да је идеја о "природној селекцији" и "опстанку најспособнијих" имала смисла у камено доба када смо се борили око комадића меса. А да ли људи и даље еволуирају, открио је тим од 12 стручњака.
ПОМЕШАО ЛОНЧИЋЕ: Кит случајно упливао из океана у реку па налетео на ове смртоносне животиње, УСЛЕДИО ЈЕ ХОРОР
НА ПРОЗОРУ ЈЕДНЕ КУЋЕ ОСВАНУО ЈЕ ОГЛАС КОЈИ ЈЕ СВИМА ПРИВУКАО ПАЖЊУ: Овај дека само жели да га неко позове
ЈЕЗИВО: Исповест мајке чијег је сина (13) завела пријатељица, силовала га и родила му дете
Дванаест стручњака одговорило је на питање да ли људи још увек еволуирају. Тим стручњака је једногласно рекао "да", али научници кажу да можда имамо погрешну представу о томе шта је заправо еволуција.
Еволуција се често подразумева у изразима "опстанак најспособнијих" или "природна селекција". Заправо, то није сасвим иста ствар. "Еволуција" значи постепена промена становништва током времена.
"Природна селекција" је механизам којим се може догодити еволуција. Наши преци из каменог доба који су брже трчали успешно су избегавали да их нпр. згази мамут или растргну дивље звери и самим тим имали су већу шансу да остваре потомство. То је "природна селекција". Временом, људи су због тога развили способност бржег трчања. То је еволуција.
Нас данас неће нас газити мамути, имамо лекове када смо болесни и идемо у продавнице по храну. Природној селекцији је потребан "селекциони притисак" (нпр. опасни мамути), па ако их више нема, значи ли то да престајемо да се развијамо?
Чак и без селекционих притисака, стручњаци кажу да се еволуција и даље дешава другим механизмима.
Професор Стенли Амброс, антрополог са Универзитета у Илиноису, објашњава да се "свака промена пропорција гена или варијанти гена током времена такође сматра еволуцијом. Варијанте могу бити функционално еквивалентне, па се еволуција не поистовећује аутоматски са побољшањем".
Иако на неке гене може утицати природна селекција (нпр. гени који нам помажу да брже трчимо), друге промене у нашој ДНК можда неће имати очигледан ефекат на нас. "Неутралне" варијације такође се могу проширити кроз популацију различитим механизмом који се назива "генетски помак".
Генетски помак делује случајно: неки појединци могу умрети из разлога који немају никакве везе са њиховим генима. Њихове јединствене варијације гена неће се пренети на следећу генерацију, па ће се популација променити.
Колико год да смо себи олакшали ствари, око нас још увек постоје селекциони притисци, што значи да се природна селекција још увек дешава. Као и сви сисари, људи губе способност варења млека када престану да сисају. То је зато што престајемо да стварамо ензим звани лактоза. У неким земљама становништво је стекло "толеранцију на лактозу", што значи да људи стварају лактозу и током свог живота.
У европским земљама можемо захвалити једној специфичној генској варијацији за постојаност лактозе, која се назива на варијацији гена. Проучавајући ову специфичну варијацију гена у модерним и древним узорцима ДНК, истраживачи сугеришу да је она постала уобичајена након што су људи почели да припитомљавају и музу животиње.
Ово је пример природне селекције где смо заправо сами извршили селекциони притисак - почели смо да пијемо млеко, па смо еволуирали и сада га.
Још један пример људи који се подвргавају природној селекцији да би се прилагодили начину живота су људи из племена Баџао, који традиционално живе у чамцима у водама југоисточне Азије и већи део живота проводе ронећи у лову на рибу или сакупљању шкољки.
Ултразвучним снимањем утврђено је да људи из Баџаоа имају већу слезину од својих суседа - прилагођавање које им омогућава да дуже остану под водом.
Око нас увек постоје селективни притисци, чак и они које сами стварамо.
Наше технолошке и културне промене мењају снагу и састав селекционих притисака у нашем окружењу, али селекциони притисци и даље постоје.
Дакле, еволуција се може догодити различитим механизмима попут природне селекције и генетског помака. Како се наше окружење увек мења, природна селекција се увек дешава. Па чак и да је наше окружење "таман за нас", у сваком случају бисмо еволуирали!
Све док људска репродукција укључује случајност и генетске мутације (а закони Универзума увелико гарантују да ће то увек бити случај на неком нивоу), и даље ће постојати разлике од генерације до генерације, што значи да процес еволуције никада не може бити заиста заустављен.
Еволуција значи промену у популацији. То укључује и лако уочљиве промене ради прилагођавања окружењу, као и суптилније генетске промене.
Људи се још увек развијају, а то се вероватно неће променити у будућности.
