ОПАСНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПО ГЛОБАЛНИ МИР Судбина ових земаља виси о концу?! Мрачне прогнозе чувеног историчара за 2024. годину

Преносимо делове његовог чланка који је објавио Блумберг, а потом је и сам Фергусон поделио на свом профилу на друштвеној мрежи X (некадашњи Твитер).

- Пишући 2003. године, у принципу нисам био против "пакс американе" (у дословном преводу "Амерички мир", термин који означава период глобалног мира постигнутог америчком доминацијом у свету, прим. нов.), који је наследио "пакс британику" из 19. и раног 20. века. Заузео сам (и још држим) сада јеретичку позицију да је већина историје - историја царстава; да ниједна империја није без својих неправди и суровости; али да су империје енглеског говорног подручја биле, у нето терминима, пожељније за свет од веродостојних алтернатива, и тада и сада.

Међутим, био сам скептичан у вези са неоконзервативним пројектом да се "Велики Блиски исток" преуреди под окриљем "Глобалног рата против тероризма" у знак одмазде за 11. септембар. Посебно сам сумњао да ће Сједињене Државе бити у стању да остваре своје циљеве трансформације влада Авганистана и Ирака у своје савезнике — или барем сателите. Да ли су британски империјалисти успели да укроте дивље земље северно од Хајберског пролаза — а још мање древну Месопотамију?

Три америчка проблема

Разлози за мој скептицизам су били оно што сам назвао "три дефицита" америчког чудног царства које се није усуђивало да изговори сопствено име.

Први је био економски дефицит... Други је био дефицит радне снаге... Коначно, и најважније, био је дефицит пажње. Све што се догодило од 2003. године потврдило је да три дефицита остају снажно ограничење за приказивање америчке моћи у иностранству.

У Украјини се већ дуго прича о томе да ће, ако Доналд Трамп буде изабран за председника САД у новембру, њихова земља бити у невољи. Испоставило се да је њихова земља већ у невољи, 11 месеци пре америчких избора.

Амерички губитак интересовања је скоро одмах праћен украјинском несташицом материјала. Кијев једва да има довољно далекометног наоружања, артиљеријске муниције и система противваздушне одбране да се носи са бруталном руском ваздушном офанзивом која је сада у току.

Лидери ЕУ признају да би Доналд Трамп могао да победи на америчким председничким изборима, са страшним импликацијама на трансатлантску алијансу уопште и посебно на Украјину. Али изгледа да немају појма шта да раде поводом овога.

Три изазова

Будући историчари ће се чудити овом. Чиниће се очигледним до 2033, ако не и раније, да се пакс американа суочио са добро координисаним изазовом Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје почетком 2020-их. Први потез била је инвазија Украјине. Други је био рат иранских посредника против Израела. Трећи ће највероватније бити кинески изазов америчком примату у Индо-Пацифику, можда — ако Си Ђинпинг буде храбар — блокада Тајвана.

Три последице

Ако током 2024. положај Украјине постане толико рањив да се њене снаге морају повући са неке спорне територије, уследиће три непосредне последице. Прво, више избеглица ће стићи из Украјине у Европу... Друго, приватни инвеститори ће још мање ризиковати да дају свој новац Украјини... Треће, европске владе ће морати да се много озбиљније позабаве својим издацима за одбрану, са свим очигледним политичким главобољама које имплицирају.

Да би НАТО у целини достигао 3,5% БДП-а на потрошњу на одбрану, било би потребно 431 милијарду долара више годишње – скоро двоструко више од износа који су све земље обећале Украјини од прошле године (247 милијарди долара).

Пакс американа изгледа да се завршава. Судбина Украјине, Израела и Тајвана такође — виси о концу. Не могу рећи да сам изненађен. Увек је била велика вероватноћа да ће прекорачење Глобалног рата против тероризма добити овакав одговор: оживљавање изолационизма - каже чувени историчар.

Србија Данас/Блиц