Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ПРОНАЂЕНИ ТРАГОВИ ЖИВОТА У СВЕМИРУ? Научници дошли до сензационалог сазнања, откривене "супер-настањиве" планете

07.10.2020. 18:07
zemlja
земља / Извор: Профимедиа/илустрација

Према најновијем истраживању, Земља изгледа није најбоље место за живот у свемиру

Према најновијем истраживању, Земља изгледа није најбоље место за живот у свемиру. Истраживачи су открили скоро 24 планете које се могу сматрати за "супер-настањиве" и на којима владају повољнији услови за живот него на Земљи, а неке од њих орбитирају око звезда које су још боље од нашег Сунца.

Ово ново истраживање испитивало је планете на којима су шансе за развој живота још веће него на нашој – укључујући разне планете које су старије, веће, топлије или влажније од Земље. Циљ истраживања је усмеравање будућих потрага за ванземаљским животом.

У истраживању су уочене 24 "супер-настањиве" планете. Све су удаљене више од сто светлосних година од Земље, те је готово немогуће да се виде изблиза. Ипак, постоји могућност да ће у будућности постојати телескопи довољно моћни да се ове планете проучавају. Верује се да ће неки телескопи чија се изградња планира (на пример Насин телескоп "Џејмс Веб" или ПЛАТО Европске свемирске агенције), моћи да уоче и неке знаке живота на овим планетама.

- Следећа генерација телескопа ће моћи да нам пружи много више информација о овим планетама, те је врло важно да одаберемо најбоље мете за проучавање - наглашава Дирк Шулце-Макух, руководилац истраживања и професор Универзитета у Вашингтону и Универзитета за технику у Берлину.

svemir
свемир / Извор: Профимедиа

- Морамо да се концентришемо на планете са најповољнијим условима за развој живота. Ипак, не смемо превише да се фокусирамо на потрагу за другом Земљом, јер постоји могућност да постоје планете са још бољим условима за живот од наше - додаје професор.

Проучавајући око 4.500 планета изван нашег Сунчевог система, истраживачи су утврдили разне критеријуме које „супер-настањива“ планета мора да задовољи.

Један од ових критеријума је био да планета орбитира око патуљасте звезде типа Ка, које су другачије од нашег Сунца. Наиме, звезде које, као и Сунце, припадају категорији Ге имају релативно кратак животни век. С обзиром на то да је Сунце већ било на половини свог животног века у тренутку кад су се на Земљи развили комплекснији облици живота, могуће је да ће многи други звездани системи већ изумрети пре него што дође до било кавог развоја живота.

svemir
свемир / Извор: Профимедиа/илустрација

С друге стране, патуљасте звезде типа Ка су мање, хладније и много јаче сијају него Сунце, а поред тога и живе много дуже – до 70 милијарди година. Ово значи да и планете које орбитирају око њих имају више времена да се на њима нешто настани.

Проучавали су и планете које су до 10 одсто веће од Земље, јер верују да оне потенцијално имају више настањивог копна на својој површини. Већа маса планете такође значи да дуже задржавају унутрашњу температуру, а јаче гравитационо поље подразумева да ће дуже задржати своју атмосферу.

Такође је вероватно да такве планете имају мало више воде него Земља, поготово у облику атмосферске влажности. Благо топлија планета – до пет степени Целзијуса – такође може да пружи повољније услове за живот.

Нажалост, упркос огромном броју планета које су проучаване, чак ни ове 24 из најужег избора не задовољавају све услове. Ипак, једна од њих задовољава четири од ова критеријума, што је чини најбољим кандидатом за даље истраживање.

Svemir
Свемир / Извор: Профимедиа/илустрација

- Понекад тешко објаснити концепт 'super-nastanjivosti' јер људи верују да је наша планета најбоља. Имамо најразличитије комплексне облике живота, од којих многи могу да преживе у веома неповољним условима. Добро је да постоје овакви прилагодљиви организми, али то ипак не значи да је код нас баш све најбоље - објашњава професор Шулце-Макух.