ПУТИН САМОСТАЛНО НА ИЗБОРЕ: Хоће ПЕТИ мандат, опозиција "не сања о победи"
Актуелном председнику за кандидатуру потребно је 300.000 потписа
У Русији ће од 15. до 17. марта бити одржани председнички избори, први од када је Русија почела рат против Украјине у фебруару 2022. године.
"ИЗДРЖАЛИ СМО УПРКОС СВИМ НЕДАЋАМА": Си Ђинпинг упутио СДРАЧНУ новогодишњу честитку Путину, ЕВО шта му је све поручио
РУСИЈА ОД СУТРА НА ЧЕЛУ БРИКСА: Покрећу се тектонске промене - СВЕТ више неће бити исти
"ОЗБИЉНА ПРЕТЊА ЗА БЕЗБЕДНОСТ" - Бајден УПОЗОРАВА на Русију, Путин ОШТРО одговорио: "Потпуна бесмислица"
Истовремено, то ће бити и први председнички избори на којима ће гласати становници четири украјинска региона - Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области, чије је припајање Русија прогласила у септембру 2022. године.
Питање које је привлачило највећу пажњу када је реч о изборима за председника Русије било је да ли ће се садашњи председник Владимир Путин кандидовати за пети мандат.
Одлуку је Путин саопштио 8. децембра, на церемонији доделе медаља Златна звезда херојима Русије.
Путин на предстојећим изборима неће бити кандидат ни Јединствене Русије, нити Праведне Русије, већ ће наступити као самостални кандидат и прикупљаће потписе.
Према закону о изборима за председника Руске Федерације, држављани Русије могу да учествују на председничким изборима као самостални кандидати или као кандидати политичких странака, а да би се пријавили за учешће на изборима морају да поднесу одговарајућу документацију Централној изборној комисији.
Самостални кандидати морају да поднесу документацију и да обезбеде подршку групе грађана, а следећа обавеза је прикупљање 300.000 потписа подршке за кандидатуру, при чему из сваке административне јединице Руске Федерације морају да добију писану подршку најмање 7,5 хиљада људи који живе у тој области.
Потписи морају да буду достављени Централној изборној комисији до 31. јануара, а након тога се у року од 10 дана доноси одлука да ли ће кандидат бити званично регистрован за изборе или не.
Кандидатима које предложи политичка странка потребно је 100.000 потписа.
Према подацима објављеним 26. децембра, више од 30 људи поднело је пријаву за кандидатуру за место руског председника, а најкасније до 10. фебруара треба да буду регистровани кандидати који ће се наћи на гласачком листићу.
Путин је као самостални кандидат 18. децембра Централној изборној комисији предао документа за учешће на председничким изборима 30. децембра, а прес служба Путиновог предизборног штаба саопштила је да је широм Русије прикупљено више од пола милиона потписа за подршку његовој кандидатури.
Када је реч о противкандидатима, међу њима је опозициони лидер Алексеј Наваљни, највећи критичар Путина, који је осуђен на 30 година затвора због екстремизма и тренутно се налази у казненој колонији на северу Урала, око 1.900 километара од Москве.
Други кандидат за кога су поједини аналитичари процењивали да би могао да буде изазов за Путина је бивша ТВ новинарка Екатерина Дунцова, која је намеравала да се кандидује са програмом који укључује окончање рата у Украјини и ослобађање политичких затвореника.
Врховни суд Русије је, међутим, 27. децембра саопштио да је потврдио одлуку Централне изборне комисије о забрани да се она кандидује, а Дунцова је на Телеграму написала да је суд као разлог навео "бројне неправилности" у документима које је приложила.
Путин, према проценама аналитичара и на основу резултата истраживања јавног мњења, важи за асполутног фаворита на изборима, а томе у прилог сведочи и изјава Леонида Слуцког, кога је кандидовала његова Либерално-демократска партија, а који је, како су пренели руски медији, рекао "да не сања о томе да на изборима победи Путина".
- Сањам победу у специјалној војној операцији, али не сањам да победим Путина. Зашто? Зато што је Путин најутицајнији политичар на планети - рекао је Слуцки.
Путинов председнички мандат истиче 7. маја, а до сада је четири пута биран на место председника Русије - 2000, 2004, 2012. и 2018. године.
Путин заправо води Русију као председник или премијер још од 1999. године, када је у августу постао вршилац дужности премијера, а након тога му је тадашњи председник Борис Јељцин уступио место председника у новогодишњој ноћи.
Био је председник два четворогодишња мандата пре него што се повукао 2008. године, пошто му Устав није дозвољавао да се кандидује за још један председнички мандат.
Подржао је Дмитрија Медведева, који га је заменио на месту председника, док је Путин по други пут преузео улогу премијера.
Поново је преузео председничку функцију 2012. године.
Његова кандидатура за пети мандат омогућена је након што је Државна дума 2021. године усвојила амандмане на Устав према којима се, између осталог, ограничавање броја мандата током којих једно исто лице може вршити дужност председника Русије односи на актуелног лидера земље без узимања у обзир његових претходних председничких мандата.
Анкете и истраживања јавног мњења које објављују руски државни медији показују да Путин ужива подршку око 80 одсто грађана, што је више него пре почетка рата у Украјини и многи сматрају да је његова победа извесна већ у првом кругу.
Западни медији оцењују да ће друге кандидатуре бити симболичне, али и наводе да су опозициони политичари у Русији били суочени са затворским казнама или смрћу под сумњивим околностима.
У Русији право гласа има око 110 милиона грађана.
Централна изборна комисија саопштила је да ће резултати председничких избора бити утврђени најкасније до 28. марта.
