ПУТИН ЖЕСТОКО УДАРИО НА АМЕРИКУ! Још један савезник Вашингтона се прикључује БРИКС-у!

Премијер Малезије Анвар Ибрахим изјавио је да Малезија намерава да се придружи блоку који се удвостручио ове године са приливом земаља Глобалног југа. Тај блок нуди политичку платформу ослобођену утицаја Вашингтона, преноси "Блумберг". 

Тајланд, амерички савезник, недавно је изразио жељу да се придружи групи названој БРИКС, а министар иностраних послова Марис Сангиампонгса истакао је да то представља оквир сарадње југ-југ, чији је Тајланд дуго желео да буде део.

Постоји сигнал растуће фрустрације међународним поретком предвођеним САД и кључним институцијама које остају под чврстом контролом западних сила, попут Светске банке и Међународног монетарног фонда. Бивши малезијски министар спољних послова Saifuddin Абдулах изјавио је да неправедну међународну финансијску и економску архитектуру треба решити, те да би БРИКС могао бити један од начина да се неке ствари избалансирају.

БРИКС, група названа по оснивачима: Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци, проширио се на девет чланова укључивањем Саудијске Арабије, Ирана, Уједињених Арапских Емирата, Етиопије и Египта овог јануара. Ово проширење претежно је резултат кинеске дипломатије и јачања угледа и утицаја Пекинга на глобалној сцени.

Иако је Индонезија била рани фаворит за придруживање прошле године, председник Џоко Видодо наговестио је да неће пожуривати са одлуком. Ипак, БРИКС наставља да буде интересантан земљама такозваног Глобалног југа.

Упркос напорима САД и Европе да спрече земље да сарађују са Москвом, представници 12 земаља које нису чланице групе појавили су се овог месеца на савету министара БРИКС-а у Русији. Међу њима су биле државе попут Кубе, Венецуеле, Турске, Лаоса, Бангладеша, Шри Ланке и Казахстана. Вијетнам, који је прошле године унапредио везе са Вашингтоном, такође је био присутан.

БРИКС поседује резерву од 100 милијарди долара у страним валутама која може да се искористи за позајмице у кризним ситуацијама.

Такође, основана је и Нова развојна банка која је одобрила зајмове у висини од 33 милијарде долара, претежно за изградњу водовода, саобраћајница и друге инфраструктурне пројекте, што одговара сиромашнијим земљама које имају проблема са средствима.

Србија Данас/Ало