Путинов потез уздрмао свет! Урадио нешто што се не памти још од Хладног рата "Нико нам не може ништа"

Руски буџетски издаци и расходи за војску 2025. године достићи ће историјски ниво какав није виђен од Хладног рата. Наиме, Москва ће ове године, упркос најавама да се то неће догодити, повећати буџетска издвајања за „одбрану“, како наводе руски медији, за више од 25 одсто у односу на прошлогодишњи буџет, а сам председник Русије Владимир 

Додуше, руски медији најмање пишу о овим „војним ставкама“ и помињу их само успутно, детаљније о потрошњи на социјалне ставке и посебно издвајања за учеснике и жртве ратних операција у Украјини, попут помоћи породицама.

Међутим, према истраживачком порталу The Bell, издвајања за војску биће већа од 145 милијарди долара, што на први поглед можда и није суманута сума, али значи да ће 41 одсто буџета или 6,31 одсто руског БДП-а бити издваја за ратне потребеи.

Руски економиста Александар Коландр рекао је независном порталу Медуза да би на ово више од шест одсто БДП-а требало издвојити још 3,5 до четири одсто за друге „војно-обавештајно-полицијске” потребе, попут Росгвардије, разних плаћеничких и паравојних јединица, свих пет обавештајне службе и разне полицијске снаге. Тако долазимо до тога да се више од десет одсто БДП-а троши за потребе такозване одбране и свега што се под тим подразумева у земљи која је у рату“, истиче Коландр.

Поређења ради, украјински војни буџет би 2025. године требало да буде око 55 милијарди долара. Реч је о рекордним буџетским издвајањима за војску за Русију, коју независни руски медији већ називају „најмилитантнијим“ буџетом од распада СССР-а. Додуше, мало је мањи него у време Хладног рата, када је почела коначна трка у наоружању, која је уз интервенцију у Авганистану економски, а на крају и политички докрајчила СССР. Али то је и даље мање од војних буџета Израела или Саудијске Арабије. Међутим, због овако великих војних издвајања у буџету биће ускраћене многе друге области, пре свега социјална давања и за културу, образовање и здравство.

„Москва тајмс“, руски портал на енглеском, наводи да би „погрешна“ процена цене барела нафте такође могла да представља проблем за буџет. Наиме, у Кремљу су просечну цену своје сирове нафте проценили на 70 долара по барелу, док су процене западних аналитичара на нивоу од 60 долара, па се наводи да би буџет за 2025. већ могао да има рупу на почети. Ова војна средства не укључују неколико милијарди за наводну „реконструкцију“ припојених територија Украјине. Овако велика буџетска „база“ за одбрану узрокована је високим трошковима рата у Украјини, будући да највећи део одлази на наоружање, а добар део на увоз наоружања или компоненти за њихову производњу.

Према неким проценама, само у првих годину и по дана рата, односно до јесени 2023. године, агресија на Украјину коштала је Русију око 170 милијарди долара, па ако се настави само тим темпом, најмање између 270 и 300 до сада је „потрошено” милијарди долара. Украјински извори тврде да Русија троши око десет милијарди долара месечно на рат. Овде не треба занемарити да ће 2024. године руски БДП расти за више од три одсто (руски прорежимски медији говоре о скоро четири одсто) захваљујући пре свега војној индустрији. Како каже Коландр, „ратна индустрија је локомотива руске привреде“. Он је подсетио да је на почетку Првог светског рата немачка привреда захваљујући војној индустрији била најјача у Европи, али знамо исход. Додајмо томе и чињеницу да смо већ изнели да је Немачка 1944. године имала један од највећих економских скокова захваљујући ратној индустрији, која је управо те године, дакле око годину дана пре капитулације и војног пораза, била највећа у историји. .

Надовезујући се на еуфорију која влада у Кремљу због раста БДП-а и тврдње да нам „санкције не могу ништа“, Коландр поетски каже „сада је странка на врхунцу, али знамо да после сваке такве забаве неминовно постоји мамурлук“. Иако не жели да спекулише о томе када би мамурлук могао да наступи, поставља питање да би инфлација могла да натера Кремљ да стално повећава „плате” учесника рата, што би заузврат могло да изазове смањење плата радницима у ратној индустрији, и то би свакако утицало на расположење и раст те индустрије.

Како преноси московски лист РБК, Путин је последњег дана септембра издао указ о мобилизацији 133.000 нових војника, али према прорежимским медијима, они наводно неће бити „послати у Украјину“. И напоменуо је да ће бити повећана буџетска средства за Канцеларију председника Путина, пре свега за повећање плата. Његова плата је сада нешто мања од десет хиљада евра.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист