КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ, А МОЖДА И СНА О КОМУНИЗМУ: Одлазак Раула Кастра, верног војника револуције (ФОТО/ВИДЕО)

Конгрес Комунистичке партије Кубе, који је одржан претходног викенда, најавио је крај једне ере у историји ове државе, а одлука је званично потврђена у понедељак. Раул Кастро, брат кубанског револуционара Фидела Кастра, одступио је с дужности.

Овим чином окончан је један од најзначајнијих периода у историји државе, али и целог света. Након више од 60 година владавине Кубом породица Кастро више се неће налазити на челним функцијама у држави.

Вероватно се ниједно презиме не може везати за једну државу као што се презиме Кастро веже за Кубу још од педесетих година 20. века. Иако је већину периода у 20. и 21. веку Кубу обележио Фидел Кастро, његов брат Раул био је особа која је подједнако као и много познатији брат учествовала у свим процесима социјалистичке револуције кроз коју је држава пролазила шездесетих година.

Верни војник револуције

Иако готово увек у сени свога брата, Раул Кастро је на Куби обављао најважније политичке дужности. Заједно с братом и осталим кубанским револуционарима из групе "26. јули" 1953. године извршио је напад на војне објекте, чиме је почео процес претварања Кубе у бастион социјализма.

Због овог напада Раул Кастро је део живота морао провести у егзилу у Мексику, а историја се и након тог периода побринула да заједно са својим братом, али и другим носиоцима револуције на Куби попут Ернеста  Че Геваре буде упамћен као кључна фигура у успостављању социјализма на острву који представља двориште државе у којој доминира капитализам - Сједињених Америчких Држава.

Од 1958. године Кастро млађи је обављао бројне функције унутар партије, а управо те године именован је за генерала војних снага Кубе и на тој позицији је остао све до 2008. године.

Током Хладног рата између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава Раул Цастро остао је упамћен као човек под чијом командом је 1962. године срушен амерички авион-извиђач Локхед У-2, у којем је погинуо амерички мајор Рудолф Андерсон.

Током периода напетости између двеју сила, али и после, Раул Кастро је остао упамћен као човек којем је војни начин живота постао уједно и свакодневница. Кубанци су га врло ретко напољу могли видети без војне униформе која ће остати његов симбол до последњих дана на челу Комунистичке партије ове државе.

Прелазак из братове сенке у први план

Већ 2006. године кубански, али и бројни светски медији пренели су информацију да је Фидел Кастро болестан те да је здравствено стање кубанског револуционара озбиљно. Због оперативног захвата Фидел је све партијске и државне дужности пренио управо на Раула, који је тако након дуго времена изашао из сенке свога брата и постао човек који Кубу мора предводити у изузетно неизвесном периоду кризе.

Већ тада се почело причати како је Раул, за разлику од његовог брата, знатно наклоњенији опцији релаксирања односа са САД-ом, иако су и један и други такву одлуку у прошлости одбацивали.

Након преузимања дужности Раул Цастро увео је реформе у бројним секторима, а остао је упамћен као човек који је знатно релаксирао економију уводећи знатно већи праг толеранције према приватним предузећима, а одлука да дозволи грађанима куповину мобилних телефона и компјутера за личну употребу наишла је на одобравање становника до тада изузетно затворене државе.

Већ у том периоду многи су приметили разлике у односу на понашање његовог брата на власти. Док је Фидел тражио пажњу, Раул је био знатно повученија особа, али и изузетно прагматичан политичар.

Врло брзо Раул Кастро је и званично преузео управљање Кубом и Комунистичком партијом, а 2013. године најавио је повлачење с председничке функције те је изјавио како ће то учинити 2018. године, а као свог наследника видео је Мигуела Диаза Канела.

- Нисам изабран за председника како бих вратио капитализам на Кубу. Изабран сам да браним, одржавам и усавршавам социјализам. Не желим га уништити - изјавио је Кастро 2013. године, већ тада дубоко свестан како генерација која је изнела револуцију одлази са сцене.

И у периоду званичног преузимања власти Кастро млађи није престајао шокирати свет. Вероватно један од најзначајнијих момената десио се управо 2013. године, када се руковао с тадашњим председником САД-а Бараком Обамом, што је била најава отопљавања односа између две "посвађане земље".

Како је и обећао, Кастро се 2018. године повукао с председничке функције, а то место преузео је управо Мигуел Диаз, човек који је 19. априла ове године званично преузео и владање Комунистичком партијом. С обзиром на то да је на Куби тешко одредити где почиње Партија, а где завршава председничка функција, 2018. године било је јасно како ће Раул и даље попут свог брата надгледати процесе у држави.

- Ако ми здравље дозволи, бит ћу само још један војник који је уз људе и брани револуцију - рекао је тада Кастро и најавио опроштај и од Комунистичке партије 2021. године.

Као човек који држи до речи и то је обећање испунио те је на последњем Конгресу Комунистичке партије донео одлуку да се у 89. години повуче с места председника. У салу је ушао поново у војној одори, а током говора наглашавао је разлоге зашто је одступио с функције.

- Имам осећај да сам испунио своју мисију и сигуран сам у будућност наше домовине. Ништа ме није присилило на доношење овакве одлуке. Док живим бићу спреман да браним социјализам с више снаге него икада - рекао је Кастро на опроштајном говору који је завршио уобичајеним поздравом "Вива Цуба Либре".

Након одступања Кастро је нагласио како странку препушта "млађим" кадровима те је место првог човека заузео 60-годишњи Мигуел Диаз Канел, човек који је тако постао први кубански лидер који је рођен након периода кубанске револуције.

За разлику од браће Кастро, која су своју политичку каријеру засновала и на војној прошлости, нови кубански лидер Мигуел Диаз је човек који је много више познат као "модерни бирократа с лаптопом у руци" него човек који ће владати попут претходника. Иако се Раул Кастро званично повукао с функције, многи аналитичари, али и сами Кубанци, сматрају како ће Кастро и даље под будним оком држати новог кубанског лидера и пратити његове политичке кораке у будућности.

Нови кубански лидер Мигуел Диаз Канел на чело Комунистичке партије долази у време када се Куба суочава с најтежом економском кризом, којој је у знатној мери допринела и пандемија коронавируса.

Осим тога, Диаз ће због општег стања у држави морати подвргнути Кубу одређеним економским реформама, а подршка осталих чланова увелико ће зависити о томе колико ће Диаз успети да оствари реформе без утицаја на политички систем и промену социјалистичког уређења.

Кубу у будућности чекају бројни до сада нерешени проблеми и у односима са Сједињеним Америчким Државама те ће бити интересантно видети како ће се у свему томе снаћи руководство државе коју након 60 година не предводе лидери социјалистичке револуције на Куби - породица Кастро.