РЕГИОНАЛНА СИЛА БИРА: Ево зашто је важно КО ће владати Ираном наредне четири године
Судбина иранског нуклеарног програма одлучиће изборе
Од 1.700 пријављених кандидата, на данашњим председничким изборима у Ирану снаге ће одмерити четири кандидата. Иако је иницијално одабрано шесторо, двојица су одустала и дала подршку фаворитима.
Избор новог председника Ирана важан је како за Иранце тако и за остатак света, јер Иран је регионална сила, један од најважнијих играча на Блиском истоку и потенцијална нуклеарна сила.
Садашњи председник Хасан Рохани искористио је право да се кандидује за још један мандат. Поред њега, своје кандидатуре су објавили Ебрахим Раиси, свештеник близак врховном вођи ајатолаху Алију Хамнеију, Мустафа Хашемитаба, реформиста и бивши потпредседник Ирана и Мустафа Мирсалим, бивши министар културе и исламског учења.
Један народ ће у будућности ЗБЛИЖИТИ или још јаче ЗАВАДИТИ две суперсиле - Русију и САД?!
Нуклеарни Иран или споразум са САД?
Предстојећи избори сматрају се својеврсним референдумом о споразуму постигнутом 2015. о нуклеарном програму Техерана са светским силама, у складу са којим се Иран сагласио да смањи обим обогаћења уранијума у замену за укидање међународних санкција.
На нуклеарном споразуму је радила Роханијева администрација, а ступио је на снагу 2016. Од тада је Иран наставио да продаје нафту и да потписује споразуме вредне више милијарди долара. Међутим, критичари тог споразума тврде да те економске предности просечни Иранци тек треба да осете.
Рохани и Хошемитабе су представници умерене и реформистичке струје на овим изборима, док су остали кандидати из конзервативног блока.
Иран ОПАСНО ЗАПРЕТИО Саудијској Арабији: Од вас неће остати НИШТА, осим Меке и Медине!
Ако победе конзервативци то ће значити крај дијалога са Западом (ЕУ и САД). Већ сада се најављује да ће победа Раисија погоршати односе са администрацијом Доналда Трампа. Овде треба истаћи да републиканци једва чекају разлог да минирају Обамин споразума са Ираном као што то чине са реформом здравства. Сам Трамп је споразума из 2015. назвао катастрофом, а Иран тероситичком нацијом с којим се треба суочити. Мустафа Мирсалим није ништа другачији јер обојица припадају "школи" врховног вође ајатолаха Хамнеија.
Рохани, са друге стране, је 2013. кренуо путем компромиса. Он је обећао бирачима да ће направити нуклеарни споразум, и то се заиста десило, обећао је бољу економску ситуацију, али њу није успео да обезбеди у потпуности иако се од 2016. економска слика Ирана знатно побољшала. Инфлација је са 40 одста пала на испод 10, а БДП у марту је био 6 одсто. Незапосленост, која негде око 16 одсто, главни је део кампање противкандидата који тврде да није довољно учињено претходних година.
Ипак, конзервативни председник би обесхрабрио даље стране инвестиције, за које се Рохани својски борио јер се на њих и ослања у јачању иранске економије и позиције у свету. Са друге стране, не иде му у прилог оштрија позиције нове америчке власти према Ирану, што у домаћим круговима намеће мишљење је да потребан сличан председник који би Трампу могао да контрира.
Европа Вашингтон прати у стопу када је реч о Ирану, а у Бриселу се надају победи Роханија или Хашемитабе, јединог реформисте којем је Савет чувара одобрио учествовање не изборима. Он такође подржава нуклеарни споразум и у последњих неколико дебата оштро је критиковао економску штету коју је конзервативна власт нанела претходних година, посебно за време власти председника Махмуда Ахмадинеџада.
Русија, са друге стране, традиционално ужива добре односе са Ираном и током историје две државе су имале мање осцилација. Недавно су Рохани и Путин потврдили да је кооперација Москве и Техерана у борби против тероризам у Сирији имала "историјски ефекат" на регионалну стабилност.
У ИРАНУ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ: Следе неизвесни избори и борба између реформиста и конзервативаца
Све док се Русија буде борила са Сједињеним Државама око утицаја на Блиском истоку и све док Москва буде настојала да обезбеди већу безбедност у региону – како то Техеран види – Иран, под било чијом палицом, ће учинити све на јачању билатералних односа две земље.
Ако Иранци данас не изаберу новог председника, који мора да освоји више од 50 одсто гласова, други круг избора одржаће се недељу дана касније. Историјски гледано, већ изланост иде на руку умереним кандидатима попут Роханија, а предвиђања су да ће бити другог круга и да ће Иранци за недељу дана бирати између њега и Раисија.
Шта год да се деси, свет ће будно пратити иранске изборе.
