РОДИТЕЉИ МОНСТРУМИ! Девојчица проговорила о БРУТАЛНОМ злостављању које је доживела, ЗАХЕФТАЛИ јој капке и изгладњивали је (ФОТО)
Она и још четворица њих су на свакодневном нивоу били изложени мучењу, а крвници су били родитељи
Мучна животна прича Хедер Трим из Мичигена запрепастила је нацију али и остатак света. Ова жена решила је да коначно проговори о ужасима које је проживела са својим родитељима – три деценије након што су они осуђени на доживотни затвор због стравичног малтретирања.
НА БУВЉАКУ ПРОНАЂЕН ПОРТРЕТ ВЕЛИКАНА 19. ВЕКА! Слика затечена у очајном стању, сада се одлучује о њеној судбини
Преминуо први ирански председник после револуције 1979. године
МАКРОН ПОКРЕЋЕ БОРБУ ЗА УКИДАЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ! "Она не штити друштво, она га срамоти"
Хедер је одрастала са још шесторо браће. Она и још четворица њих су на свакодневном нивоу били изложени мучењу, а крвници су били родитељи.
– Изгладњивали су ме, тукли, полно злостављали, а једном приликом су ми захефтали капке како би ми очи биле отворене када сам одбила да гледам хорор филм – присећа се Хедер.
Њени родитељи, Џералд и Памела Плац су добили доживотне затворске казне, а Хедер је решила да изнесе све мучне детаље. Како каже, спасио ју је комшија који је позвао полицију након што је видео њеног брата самог, голог како крвари.
– Делим своју причу само да бих доказала људима да је могуће имати срећан живот чак и након таквих траума – каже Хедер.
Пре него што ју је полиција спасила, Хедер је живела у родитељској кући хорора. Живели су у завученој кућици, даље од свих, у шуми. Због тога су и могли да толико дуго крију своје злочине.
– Једном приликом захефтали су ми очне капке како би ме натерали на силу да гледам хорор филм. После тога су ме закључали у подрум, без хране и воде – каже Хедер, додајући да су је редовно ударали камењем, да је често завршавала избодена разним предметима, али и да су је оба родитеља полно злостављала.
– Моја мајка је на неки болестан начин била и љубоморна на чињеницу да ме отац полно злоставља. Ја сам била једина ћерка – каже Хедер.
– Вршили су нужду по мени, а због тога што су ми свашта гурали у уши данас имам оштећен слух. Нисам ишла у школу – каже Хедер која је из родитељског дома спашена 1989. године.
– Нисам знала ни за шта осим за њихову кућу и за живот са њима. Никад нисмо имали додира са другим људима. Нисам ишла у школу, нисам знала никог ван породице, нисам знала ни да постоји полиција.
Нисам ни знала да уопште треба неко да ме спасе, такав живот сам једино и знала – каже Хедер.
Плацови су били зависни од разних опијата и алкохола. Њена мајка је и у трудноћи конзумирала све те супстанце, па је Хедер на свет дошла са тровањем алкохолом.
– Првих шест година живота, између 1983. и 1989. редовно су ме малтретирали. То је било свакодневно мучење. Скоро свака кост у телу макар једном ми је била сломљена – каже.
– Немам целу слику свих догађаја, сећам се само појединих сцена. Рецимо сцене када ме ударају каменом у лице, изнова и изнова. Сећам се и дугих сати у подруму, без хране и воде. То је углавном радила Памела, како би ме склонила од Џералда, не да би ме заштитила већ јер је била љубоморна – каже Хедер.
Девојчица није ни знала да говори примерено свом узрасту када ју је полиција одузела родитељима.
– Говорила сам лоше и имала мали фонд речи. То мало што сам знала говорила сам искривљено, као неко на опијатима. То није чудно, пошто сам речи слушала само од људи који су стално били на опијатима – каже.
– Ретко су нам долазили гости, а тада сам морала да се кријем на другом спрату куће. Комшије су нас избегавале, али нису ни сумњали да се нешто тако дешава у нашој кући. Онда је у септембру 1989. године комшија видео мог брата Бајрона који је тада имао око четири године како трчи го око наше куће, док му је крв лила низ леђа. Тукли су га даском са ексерима. Позвао је полицију и сви смо завршили у хранитељском дому – каже.
– Нико није знао размере злостављања док ме нису послали да се видим са биолошким родитељима без надзора. Тада су моји хранитељи видели да су ме родитељи сексуално злостављали том приликом – каже Хедер.
Они су 20. августа 1990. године оптужени за осм случаајева злостављања и силовања деце. Џералд је у међувремену умро у затвору, а Памела има 59 година и и даље издржава доживотну казну.
