РУСИ СЕ НЕ ШАЛЕ: "Крстаре" свемиром, најавили које ће планете са лакоћом обилазити
Нови пројекат долази из Роскосмоса
Руска космичка агенција "Роскосмос" склопила је уговор вредан 4,2 милијарде рубаља (око 47 милиона евра) за развој идејног пројекта свемирског нуклеарног тегљача "Нуклон" за летове на Месец, Јупитер и Венеру, наводи се у документима објављеним на сајту јавних набавки.
ИПАК ИМАМО ГДЕ ДА ПУТУЈЕМО! Једна земља из ЕУ отвара врата свима који су прележали корону
БРУТАЛНОСТИМА АЗЕРА НЕМА КРАЈА: Објавили снимак који све доказује (ВИДЕО)
БРИТАНИЈИ СЕ СПРЕМА РАЗОРНА ОПСАДА? Стручњаци упозоравају - хорда се приближава кућама
Споразум између "Роскосмоса" и конструкторског бироа из Санкт Петербурга "Арсенал" склопљен је 10. децембра.
Планирано је да се израда идејног пројекта за "свемирски комплекс са транспортно-енергетским модулом на бази нуклеарне електране" заврши до јула 2024. године.
На изради елемената нуклеарног тегљача на бази транспортно-енергетског модула са мегаватном нуклеарном електраном ради се од 2010. године.
На међународном авио-космичком салону МАКС-2019 први пут је приказана макета, а ове године и тродимензионална графика рада тегљача у свемиру.
Како је у јануару рекао заменик генералног директора "Роскосмоса" Јуриј Урличич, планирано је да се свемирски нуклеарни тегљач лансира у орбиту 2030. године у циљу тестирања лета. Након тога је планирана серијска производња и комерцијална употреба.
Према речима директора Института за свемирска истраживања Руске академије наука Анатолија Петруковича, научници ће следеће године почети да разрађују конкретне опције за употребу нуклеарног тегљача. Један од могућих пројеката је узимање узорака земљишта са једног од Јупитерових сателита.
Раније је саопштено да амерички Конгрес планира да уведе санкције компанијама "Роскосмоса" које раде са радиоактивним материјалима, укључујући и пројекат свемирског "нуклеарног тегљача".
Извршни директор "Роскосмоса" Александар Блошенко објавио је да ће космички нуклеарни тегљач "Нуклон" моћи да лети са Венере до Јупитера у једној мисији, а већ прво лансирање сонде постаће пуноправна научна мисија.
