РУМУНИЈА И ДАЉЕ КЉУЧА: Протести не јењавају, да ли је у референдуму СПАС? (ФОТО)
Демонстрације и даље свакодневне упркос повлачењу спорне уредбе
Антивладини протести у Румунији не јењавају ни после повлачења уредбе о декриминализацији појединих случајева корупције, а аналитичари се уздржавају од прогноза даљег развоја догађаја у тој земљи, али не искључују могућност одржавања референдума, који је предложио председник Клаус Јоханис.
Председник Румуније се још 24. јануара заложио за одржавање референдума, пет дана након што је влада донела спорну уредбу, подсећа за Танјуг заменик главног и одговорног уредника листа “Адеварул” Аврам Ливиу.
Тема референдума би била борба против корупције и обезбеђивање високих стандарда и јавног интегритета, али конкретно формулисаног питања још нема.
- Пред нама је период од 20 дана током којих парламент треба да да непристрасно мишљење о референдуму. Наредног понедељка очекујемо од председника да донесе декрет о расписивању референдума и формулисања референдумског питања - рекао је Ливиу.
СНЕЖНА ОЛУЈА У АМЕРИЦИ: Отказано више од 1.700 летова у Њујорку (ФОТО)
Очекује да ће, уколико питање буде адекватно формулисано и ако га већина подржи, сваки следећи покушај владе или председника да заустави бробу против корупције, бити неуставан.
Влада је у међувремени, иначе, укинула спорну уредбу, у парламенту је "прошла" гласање о поверењу, али су демонстранти наставили да протестују, па није јасно зашто су протести настављени и да ли су аутохтони или "индуковани" са стране.
Истовремено, последњих дана испред председничке палате протестују владине присталице.
Председник Јоханис се иначе у старту ставио на страну антивладиних демонстраната, наводећи да су разлози за њихово незадовољство оправдани. Влада је социјалдемократска, а председник је дошао из десне странке.
Ливиу сматра да нема разлога, нити доказа да иза протеста стоји нека партија или појединац, наводећи да су грађани једноствано љути на покушај владе да декриминализује поједина кривична дела и смањи казне за злоупотребу службеног положаја.
Ливиу указује на могућност да се та уредба може вратити “на мала врата” кроз парламент и да је то разлог зашто су протести настављени.
- Парламент може уредбу да одобри, измени или је одбаци. Налазимо се у веома компликованој правној процедури - каже он и објашњава да је уредба која је изазвала протесте донета по редним бројем 13, а да је у редном број 14 она укинута.
Међутим, обе су, каже послате у парламент.
Према постојећем закону, уколико парламент буде игнорисао укинуту уредбу број 13 и одбаци уредбу број 14 која укида 13, онда ће аутоматски уредба 13 бити на снази, појаснио је и додао да грађани осећају ту “опасност”.
Ливиу не може да процени шта ће се дешавати у будућности, јер су током кризе, посланици и министри одбијали да се изјасне, те да су ствари постале познате тек пошто су урађене.