Шеф руске обавештајне службе изнео фрапантне детаље: Овај велики научник био је познати руски агент!
Сергеј Наришкин навео низ знаменитих личности
Дмитриј Мендељејев, један од највећих хемичара икада, био је један од најпознатијих агената руске обавештајне службе у 19. веку, рекао је Сергеј Наришкин, директор руске спољно-обавештајне службе, у интервјуу за лист "Историк".
БРАЧНИ ПАР УМРО У ИСТОМ ТРЕНУТКУ ОД КОРОНЕ: Бака и дека били у браку 47 година
ТРАМП СЕ ПОНОВО КАНДИДУЈЕ НА НАРЕДНИМ ИЗБОРИМА: Видимо се за четири године!
УЗБУНА КОД КОМШИЈА: Драстично порастао број новозаражених, стопа позитивности скоро 40 одсто
Наришкин је приметио да су пре формирања руске спољне обавештајне службе као посебне професионалне структуре људи различитих занимања и професија били укључени у добијање потребних информација.
- Рећи ћу неколико најпознатијих имена: то су први председник Царског руског историјског друштва, принц Петар Вјаземски, хемичар Дмитриј Мендељејев, географ и истраживач Николај Пржевалски и писац и дипломата Александар Грибоједов. Сви су се они мање-више бавили обавештајним активностима, политичким и војно-стратешким обавештајним подацима - рекао је Наришкин.
И друге истакнуте личности биле су агенти домаће обавештајне службе. Чланови Велике амбасаде Петра Великог су се, боравећи у другим земљама, бавили не само политичком, већ, могло би се рећи, научно-техничком интелигенцијом, истражујући најновија достигнућа науке и технологије страних држава и њене имплементације у Русији, приметио је Наришкин.
Мендељејев је својевремено добио информације потребне за организацију сигурне производње бездимног барута на бази пироксилина у Русији. Предности овог барута биле су у томе што се његовом употребом повећао домет гађања и тачност. Французи су први измислили пироксилин у праху, али они нису желели ни са ким да поделе своје знање.
У Русији је крајем 1880-их у фабрици Охтенски у Санкт Петербургу организована производња бездимног барута пироксилина за нову троцевну пушку и пољски топ.
Међутим, било је потребно произвести такав барут који би се користио за пушке било ког калибра, а у почетку то није било могуће. Било је много проблема и чак је дошло до експлозије пироксилинске сушаре.
Како би савладао све технолошке нијансе, Мендељејев је послат у Француску по упутствима руског Министарства рата 1890. године. Путовање је званично било чисто научне природе.
У Француској је Мендељејев користио пријатељство са локалним хемичарима. Успео је да се информише о томе како су Французи превазишли грешке у производњи бездимног барута. Добијене информације су затим примењене у производњи ове супстанце у Русији.
