Руски научници најавили ново достигнуће: Технологија која ће променити свет долази нам врло брзо
Будућност је стигла
Временом ће уређаји засновани на фотоници готово у потпуности заменити електронику на коју смо навикли, истакли су руски научници и најавили револуцију у области фотонике.
УШЛИ У АВИОН ИАКО СУ ЗНАЛИ ДА СУ ПОЗИТИВНИ НА КОРОНУ: Полиција привела брачни пар, одузела им и дете
Напето у молдавском Парламенту: Узвици, звиждуци, песнице и блокаде уместо дебате (ФОТО/ВИДЕО)
НИКАД СЕ НЕ ПРЕДАЈТЕ! Путинова порука далеко одзвања, буди снагу и понос (ФОТО)
Фотоника је научна област која се бави прелазом електронике и физике, која изучава предају, пријем, пренос и обраду информација помоћу електричних и светлосних сигнала.
Бежична комуникација са брзином од десетина терабита у секунди, обрада података са брзином од десетина гигабита у секунди, холограми који стварају тродимензионалне слике су само неки најнепосреднији циљеви савремене фотонике.
Научници са Националног истраживачког нуклеарног универзитета "МИФИ" говорили су за "РИА Новости" о напредном руском пројекту који убрзава развој ове области.
Према њиховим речима, у наредних 10-20 година фотоника ће пружити револуцију у развоју старих техничких система и појаву суштински нових. Пре свега, појавиће се јавно доступна дигитална комуникација брзине од терабита у секунди, системи за обраду података пропусног опсега на нивоу од десетина гигабита у секунди, као и гигапикселни дисплеји и дводимензионални и тродимензионални, као и холографски.
Кључне предности фотонске технологије су у информативним својствима светлости.
Научници са универзитета "МИФИ" су објаснили да оптички сигнали имају природну фреквенцију осциловања хиљаду пута већу од радио сигнала, што значи да се њихови параметри могу мењати много брже. Захваљујући томе, дијапазон фреквенција које преноси светлосни сигнал је изузетно широк, на пример, кроз један оптички канал може се истовремено пренети сигнал свих радио дијапазона.
- При предаји светлости могуће је формирати дводимензионалне и просторне расподеле које представљају податке, док је електрични сигнал који путује кроз проводник једнодимензионалан. Захваљујући томе, фотонски системи, под другим условима, могу имати неколико пута већу брзину деловања и бити енергетски ефикаснији од својих електронских претходника које користимо данас - рекао је професор Националног истраживачког нуклеарног универзитета "МИФИ" Ростислав Стариков.
Интелигентне методе преноса и брзе репродукције тродимензионалног видео записа са дигиталних холограма развијају се на Одељењу за ласерску физику на поменутом Универзитету, уз подршку Руске научне фондације, пројекат бр. 20-79-00291.
Већ сада технологије за формирање светлосног сигнала омогућавају снимање и репродукцију холографског видео записа. Међутим, према речима научника, такви системи су и даље веома скупи и несавршени, а за њихову масовну примену неопходно је решити бројне проблеме. Конкретно, постоје потешкоће са брзом репродукцијом холограма, као и са њиховим преносом преко постојећих дигиталних комуникационих мрежа.
Научници су уверени да ће рад на овом подручју учинити комерцијалне холографске 3Д видео системе уобичајеним до средине 2030-их.
Још једно обећавајуће подручје је микроталасна фотоника или радио-фотоника, која истражује могућност преноса и обраде радио-сигнала помоћу светлости. Такви системи далеко превазилазе обичне радио системе у погледу имунитета на буку, карактеристика тежине и величине, и што је најважније, имају изузетно широк фреквентни опсег, преко 100 гигахерца.
На Одсеку за ласерску физику на Националном истраживачком нуклеарном универзитету "МИФИ", под вођством професора Старикова, успешно се спроводе теоријска и експериментална истраживања на пољу аналогно-дигиталних система микроталасне фотонике. Конкретно, недавно су специјалисти Лабораторије за оптичку обраду информација створили фотонски систем за аналогно-дигиталну обраду радио-сигнала центиметарског опсега.
У будућности ће оптичко-дигитални системи који користе паралелну обраду просторних оптичких сигнала моћи да пружају брзину обраде података до 10 гигабита у секунди. На пример, током препознавања слике или кодирања информације.
Истраживања у области обраде дводимензионалних оптичких сигнала, спроведена на Националном истраживачком нуклераном универзитету усмерена су на стварање дифракционих и холографских система помоћу кохерентног ласерског и некохерентног зрачења.
Друга истраживања специјалиста одсека су усмерена на стварање брзих интелигентних система за препознавање визуелних слика.
