БОЛЕСТ КОЈА ЈЕ НАЈВИШЕ КОСИЛА РУСКЕ КОСМОНАУТЕ: Успели су да освоје свемир, али су платили скупу цену
Следећег месеца човечанство ће обележити 60. годишњицу свог првог свемирског лета
Следећег месеца човечанство ће обележити 60. годишњицу свог првог свемирског лета, са преко 560 људи из 41 земље који су стигли до ниске орбите Земље, путујући ван Земљине ниске орбите или чак одлазећи на Месец од историјског лета космонаута Јурија Гагарина 12. априла , 1961. године.
САВЕТ СТРУЧЊАКА: Ево како да смањите холестерол и спречите појаву атеросклерозе и компликација на крвним судовима!
"ЧЕКАЈУ НАС СТРАШНА ВРЕМЕНА" Захарова упозорава на огромну опасност, али има и спасоносно решење
ИСИС ПРЕУЗЕО КОНТРОЛУ НАД ПАЛМОМ: Французи беже, напуштају огромну инвестицију, град је пун лешева!
Кардиоваскуларне болести су најчешћи узрок смрти совјетских и руских космонаута, наводи се у свеобухватној анализи групе руских медицинских установа.
Извештај, који су саставили Истраживачки институт за заштиту здравља Измеров, Федерални медицински биофизички центар Бурнасјан и Институт за биомедицинске проблеме, састављен је на основу података 118 совјетских и руских космонаута који су били под надзором између 1. јануара 1960. и 31. децембра , 2018, за то време је из различитих разлога преминуло 37 космонаута.
Студија је открила да је 48,65 одсто од тих 37 умрло од кардиоваскуларних болести, док је још 27,03 одсто подлегло малигним обољењима(карциномима). Тачно 16,22 процента смрти били су резултат спољних узрока (несрећа). "Остали" узроци чинили су 5,41 посто смртних случајева, а узрок смрти није утврђен у једном случају. Просечна старост смрти била је 64,4 године, узимајући у обзир све узроке.
У суботу се навршава 53 године од смрти Јурија Гагарина, првог човека у свемиру. 27. марта 1968, Гагаринов МиГ-15 УТИ срушио се током рутинске летачке обуке изван Москве, усмртивши њега и инструктора летења Владимира Серјогина. Гагарин је у време смрти имао 34 године.
Од тада је шест других совјетских и руских космонаута погинуло у несрећама, укључујући Владимира Комарова, који је убијен 1967. године када падобран Сојуз 1 није успео да се отвори. 1971. године космонаути Георги Доброволски, Виктор Патсајев и Владислав Волков убијени су током поновног уласка након одвајања од свемирске станице Саљиут 1. Валентин Бондаренко и Сергеј Возовиков погинули су у несрећама током обуке 1961., односно 1993. године.
У својој студији истраживачи су закључили да, с обзиром да су сви преминули астронаути били активни током периода зоре космонаута (што значи да су им летови углавном били кратки), недостају информације о дугорочним проценама утицаја свемирског лета на здравље.
Совјетски Савез и Русија чине готово 51 одсто укупног времена проведеног у свемиру, бележећи више од 29.100 дана у орбити од почетка свемирског лета. Од 34 совјетска и руска космонаута који су провели 365 дана или више у орбити, 24 су у пензији, а двоје је умрло. Остали остају активни.
Очекује се да ће истраживачи представити своја комплетна открића на 23. симпозијуму "Људи у свемиру" у Москви између 5. и 8. априла.
