РУСКА МРЕЖА КОНТРОЛЕ СЕ ШИРИ АФРИКОМ! Вагнеровци добили нови задатак, ЕВО ко их предводи
Када су амерички званичници 3. маја ове године потврдили да се руске снаге и амерички војници налазе у истој ваздушној бази у Нигеру, у западној Африци, један популарни канал на Телеграму објавио је снимак песме "Збогом Америко" групе Наутилус Помпилиус из 1985. године.
Прошлог четвртка, амерички званичници и лидери Нигерије договорили су се о постепеном повлачењу америчких снага из Нигера.
То би требало да се деси у наредним месецима. "Збогом Америко" је тако наговестио да се у Сахелу дешавају важне промене – западне армије одлазе, а руски утицај расте.
- Русија је добила предност у геополитичком рату у Сахелу, стекавши тамо предане, али крхке савезнике - рекао је Икемесит Ефионг, шеф истраживања консултантске компаније СБМ Intelligence у Лагосу у Нигерији.
Западна Африка је тренутно подељена на два табора – приморске земље су стале на страну Запада, а земље Сахела без излаза на море више су наклоњене Русији. Москва жели да повећа свој утицај у свету, да пронађе нова тржишта на која може да извози своје сировине и добра и да добије приступ природним ресурсима које нема. Посматрачи кажу да је бацила око на Африку.
Русија шири свој утицај у Африци уз помоћ Афричког корпуса, групе коју предводи Министарство одбране Руске Федерације.
Афрички корпус је такође апсорбовао контроверзну Вагнерову плаћеничку војску, коју је од 2014. до 2023. предводио покојни Јевгениј Пригожин, некада близак савезник руског председника Владимира Путина.
Након избијања рата у Украјини, Пригожин је критиковао руски војни естаблишмент и 23. јуна организовао оружану побуну против Русије. Већ сутрадан је одустао од побуне, а 23. августа је погинуо у авионској несрећи, односно паду свог авиона.
Западни обавештајци кажу да је пад изазвала експлозија у авиону, а увелико се спекулише да је руска држава одговорна за несрећу и Пригожинову смрт. Данас Вагнер предводи Павел Пригожин, Јевгенијев син који има између 26 и 30 година.
Пре смрти, Јевгениј Пригожин је успоставио односе са водећим људима Малија, Либије, Централноафричке Републике и других афричких земаља. У њима су његови плаћеници гушили устанке и штитили владаре.
Ове земље су Вагнеру платиле ове услуге приступом рудницима драгог камена, инфраструктурним пројектима и политичком моћи. Осим што су штитили моћне, Вагнеровци су се мешали у изборе и ширили дезинформације. Према невладиној организацији АЦЛЕД (Армед Цонфлицт Лоцатион & Евент Дата Пројецт), најмање 1.800 цивила је погинуло у Вагнеровим операцијама у Африци од 2017. године.
Након што је Пригожин умро, Афрички корпус су преузели Вагнер и Павел Пригожин. Најамничка војска је у децембру прошле године обновила свој кадар. Вагнеровцима који су били лојални Пригожину постављен је ултиматум – могу да раскину или прихвате нови режим. Да би сигнализирали афричким лидерима који су зависили од Вагнера да и даље могу да рачунају на њега, високи руски званичници обишли су афричке лидере и уверили их да ће имати њихову подршку.
Аналитичари кажу да Афрички корпус показује да руски председник Владимир Путин неће толерисати независне плаћеничке групе.
- Вагнер је могао да уради сумњиве ствари, а Русија је могла да каже да није умешана - рекао је др Џозеф Сигл, директор истраживања у Афричком центру за стратешке студије, академској институцији која делује у оквиру Министарства одбране Сједињених Држава.
- Сада ове снаге извршавају наређења Министарства одбране Руске Федерације. Москва их се не може одрећи - додао је Сигл.
Експерт за Русију Олександар Даниљук из лондонског тинк-тенка РУСИ (Royal Унитед Сервицес Институте) рекао је да су ствари сада уређене онако како их је Русија првобитно уредила.
- Нема разлике... јер Пригожин никада није био вођа Вагнера - рекао је Даниљук. Њиме су управљале руске тајне службе, а Пригожин је био ништа друго до још један менаџер - додао је Даниљук.
Он је тврди да Москва менаџерима задуженим за "освајање Африке" неће дати слободу коју су уживали док је Вагнер номинално водио Пригожин. Даниљук је рекао да је Афрички корпус део много већег Експедиционог корпуса. Он је задужен за операције на „глобалном југу”. "Африка је само почетак", рекао је Даниљук.
Како су се односи између Француске и њених бивших колонија погоршавали у последњих 10 година, Русија их је позвала у своје окриље и обновила односе. Стотине људи долазило је на митинге пропутчиста. Док су гореле француске заставе, демонстранти су били огрнути руском тробојком.
Дипломате и спољнополитички стручњаци кажу да Руси обећавају стабилност и борбу против несигурности афричким режимима које желе да победе, али не и конкретне исходе.
Стручњак АЦЛЕД-а за афричка питања Лад Серват рекао је да се број инцидената у Малију у које су укључени побуњеници скоро утростручио од 2021. године. Те године Вагнер је почео да ради у тој земљи. Наиме, када Руси дођу у неку земљу, она протерује западне војнике и мисије Уједињених нација. То значи да нема довољно људи који могу да се одупру овим побуњеницима.
Под новим режимом, Руси шаљу неколико стотина војника на терен. Чак и ако би се Руси удружили са недовољно способним локалним војскама, нема довољно људи да се супротставе наоружаним побуњеницима.
Стручњаци кажу да то није случајно.
- Ове снаге нису ту да заштите становништво. Оне су ту да заштите режиме које је Москва присвојила - рекао је др Џозеф Сигл.
- Москва је схватила да не мора да шаље много војника на терен. Има око 100 војника у Нигеру и Буркини Фасо. То је финансијски повољније за Москву, а што је још важније, политички је повољније - додао је Сигл.
Упркос руским потезима, ситуација у Сахелу је веома сложена. Председник Француске Емануел Макрон састао се у априлу са председником Централноафричке Републике Фаустином-Аршанжом Туадером. Након тога председници су рекли да се ради на стварању оквира за сарадњу. Неки аналитичари су сумњали да Туадера тражи нове савезнике, али су његове везе са Москвом и даље прилично јаке. Његово обезбеђење је из Русије, а настава се у школама у Централноафричкој Републици изводи делимично и на руском језику.
У јануару се привремени председник Чада Махамат Идрис Деби Итно састао са Владимиром Путином. Извори кажу да Москва подржава Итну и да је наводно одбила захтев за помоћ опозиције, која жели да уклони Итну.
Аналитичари кажу да Русија у сваком тренутку може да промени страну и подржи неког другог.
Даниљук каже да Русија жели да Африком управљају проруске владе или владе под њеном контролом.
- Русија никада није била заинтересована за аутономију држава клијената. Ово уопште није ослобођење. Ово је заправо само руски колонијализам и можда ће бити тешко наћи некога да вас ослободи од Руса. Погледајте шта се дешава у Украјини - рекао је он. рекао је Даниљук.
Извор: Србија Данас/Јутарњи лист/ Пренео: М.Б.