РУСКА ПОРОДИЦА 40 ГОДИНА ЖИВЕЛА У ПОТПУНОЈ ИЗОЛАЦИЈИ: Бежали од прогона, нису знали да је био Други светски рат (ВИДЕО)
Али су зато живели у складу са природом и далеко од људи
Совјетски геолози су 1978. године открили шесточлану породицу Ликов која је живела у сибирској тајги, без икаквог контакта са остатком света. Једина преживела, Агафија Ликов, одлучила је да остане - сибирска усамљеница. Сибирска тајга је једно од најизолованијих места на свету.
НАТО ЈЕ СПРЕМАН! Столтенберг открио како даље са Русијом, шеф Алијансе има план
СТОЛТЕНБЕРГ БИ ДВЕ ДРЖАВЕ ШТО ПРЕ ДА УВУЧЕ У НАТО: Њихов пријем би ишао веома брзо, само да аплицирају
ШВЕДСКА ПОЈАЧАВА ВОЈНЕ АКТИВНОСТИ НА 330 КИЛОМЕТАРА ОД КАЛИЊИНГРАДА: Готланд врви од војске, нешто опасно спремају
Површина од 8,1 милион квадратних километара прекрива чак десет одсто Земљине копнене површине, а њени становници су углавном медведи и лисице током дана, док се у вечерњим часовима појављују гладни вукови. Кратка лета и дуге хладне зиме, током којих температура падне и до 60 степени испод нуле, готово сасвим онемогућују настањивање људи. Ипак, готово 40 година на овим просторима живела је породица Ликов.
Породица је била део фундаменталистичке православне секте која од 17. века не прихвата реформу цркве и напредак, па су били принуђени да беже. Под Бољшевицима више нису били сигурни ни у забаченим селима, па је Карп Ликов 1936. године окупио породицу и повукао се дубоко у шуму са супругом Акулином, сином Савином и ћерком Наталијом.
Нешто хране и гардероба били су све што су понели са собом у тајгу у којој су изградили дрвену колибу и добили још двоје деце, сина Дмитрија и ћеку Агафију који су тек 1978. године видели некога ко није члан њихове породице. Наиме, 1978. године, група совјетских геолога је у потрази за рудама гвожђа сасвим случајно приметила породицу.
Призор који су геолози затекли подсетио их је на Средњи век. Ликови су живели у колиби направљеној од свега што им се нашло под руком, док је унутрашњост била прилично запуштена и хладна. У изолацији у којој су живели, Ликовима је промакло да се у међувремену одиграо и Други светски рат. Премда нису били превише изненађени достигнућима савременог света, нису поверовали када су им геолози испричали да је човек био на Месецу, али идеја о сателитима им је била блиска, јер су већ и сами уочили "звезде које се брзо крећу". Карп Ликов, отац породице, закључио је да су "људи нешто измислили и шаљу на небо ватре које много личе на звезде".
Приликом првог контакта научници су Ликовима понудили хлеб, џем, кекс, и друге намирнице, али ови су углавном све то плашљиво одбијали, одговарајући да им је "то забрањено". Једина ствар коју су прихватили била је со. На питање да ли су икад јели хлеб, отац је одговорио да он јесте, али да његова деца нису.
Храна им се састојала углавном од кромпира помешаног с млевеним пиринчем и конопљиним семеном, уз сезонски додатак дивљих бобица, трава, корења и младих изданака дрвећа. У близини колибе протиче бистар поток, тако да је питке воде било у изобиљу, а повремено су у замке хватали и животиње, у чему се нарочито извештио син Димитриј.
Агафија Ликов је данас једина жива чланица породице, а у колиби самује од 1988. године, када је сахранила оца.
