СА СТАРОСЕДЕЛАЧКИМ ЈЕЗИЦИМА НЕСТАЈУ ТАЈНЕ ПРИРОДНЕ МЕДИЦИНЕ: Хиљаде рецепата за домаће лекове биће заувек изгубљено!
Знање о лековитим трвама могло би да нестане заједно са губитком светских језика, упозоравају научници
Староседелачки језици и дијалекти садрже огромно знање о екосистему и свету око њих. Међутим, више од 30 процената од 7400 језика на планети ће нестати до краја века, наводе Уједињене нације.
АУТОБУС СА ВЕРНИЦИМА СЕ СУРВАО У ПРОВАЛИЈУ: Погинуло више од 20 људи, разлог трагедије - велика брзина (ВИДЕО)
ВЕЛИКИ ПОВРАТАК ИРАНА: Америка им дала зелено светло, Техеран опет има право гласа у моћној организацији
БАЈДЕНУ ПРЕКИПЕЛО, РЕШИО ДА СЕ УМЕША: Амерички председник ће жестоко "притиснути" наше комшије, циљ је јасан
- Последице нестанка језика биће и нестанак знања о природи, каже вођа студије, др Родриго Камара-Лерет, биолог са Универзитета Цирих. "Фокус је на нестанак биодиверзитета али постоји много шира слика, а то је нестанак културног диверзитета - рекао је он.
Његов тим је проучавао везе 12.000 лековитих биљака и њихове употребе са 320 староседелачких језика у три региона који имају највећи лингвистички и биолошки диверзитет - Северној Америци, северозападној Амазонији и Новој Гвинеји.
Открили су да је 73 процента медицинског знања у Северној Америци садржано у само једном језику, 91 посто у Амазонији и 84 посто на Новој Гвинеји. Ако језици нестану, знање о лековитим својствима биљака и генерално медицинско знање повезано са језицима ће нестати. Слична ситуација је и у другим деловима света, упозоравају истраживачи.
- Губитак језика имаће велике последице по нестанак традиционалног знања о лековитим биљкама, много веће него нестанак самих биљака - каже Камара-Лерет.
Области где су језици наугроженији су северозападна Амазонија где 100 посто јединственог знања подржавају угрожени језици и Северна Америка где је тај број око 83 посто. На Новој Гвинеји, 31 посто језика је угрожен. Очекивани нестанак језичког диверзитета "значајно би угрозио капацитете човечанства за медицинским открићем", наводи се у раду објављеном у ПНАС-у.
Такво знање укључује употребу биљака за лечење гљивичних инвекција, коришћење коре дрвећа за дигестивне проблеме, воћа за респираторне болести као и употребу природних стимуланса и халуциногена.
- Листа се наставља и веома је импресивна. Чак и најбољи познаваоци биљака су задивљени ширином знања староседелачких култура, не само о биљкама већ и о животињама и њиховој међусобној повезаности - додао је Камара-Лерет.
Немогуће је утврдити шта и колико тога је већ изгубљено. Више од 1900 језика сада има мање од 10.000 оних који их говоре и УН су 2022-32. прогласиле Међународном деценијом староседелачких језика.
Жорди Баскомпте, еколог са циришког Универзитета и други аутор студије каже да европско знање о лековитом биљу представља само "врх леденог брега". Иако је много лекова засновано на синтетичким једињењима, постоје многи где хемијске компоненте чине биљке које могу да се искористе и у лечењу других болести.
- Сваки савет, свако знање, без обзира на то одакле потиче, може да буде корисно - рекао је он.
Студија није испитивала у којој су мери лечења лековитим травама ефикасна у западњачком смислу, иако истрживачи кажу да су била врло ефикасна у бројним случајевима.
Већина светске језичке разноврсности чувају староседеоци и племенске заједнице чија је култура и начин живота угрожен са нестанком баријера између њих и "цивилизованог" света. За разлику од друштава где се информације чувају и преносе преко књига и компјутера, већина староседелаца своје знање преноси усменим предањима.
Државни програми стимулације очувања језика, двојезичних школа и подстицања интересовања за културно наслеђе предака могли би да помогну овим заједницама да сачувају језички диверзитет, каже Камара-Лерет. Али медицински аспект је само један од разлога промоције очувања разноликости језика у свету, нагласио је он.
Др Џонатан Лох, антрополог са Универзитета Кент који није учествовао у студији рекао је Гардијану да је изненађен степеном језичке разноликости када је рећ о знању о лековитим својствима биљака. Због тога је, навео је он, важно да фокус не буде само на практичним аргументима.
- Врло је могуће да ови језици чувају важно знање о медицини, непознато западној науци, али то није најважнији разлог зашто морамо да их сачувамо. Сваки староседелачки језик и култура су јединствена еволутивна грана која ће, ако нестане, бити заувек изгубљена - рекао је он.
