АМЕРИЧКА ВОЈСКА ШИРИ СЕ ОД НЕМАЧКЕ СВЕ ДО КОСОВА: Шта спрема САД и где се све у Европи налазе њихове базе (ФОТО)
У јеку варница на руско-украјинској граници, председник Америке Џо Бајден одобрио је у среду распоређивање 2.000 војника у Пољску и Немачку
Данас су десетине хиљада америчких војника распоређене широм света, на свим континентима, а велики број њих стациониран је у Европи још од краја Другог светског рата.
"ОВО НЕ СМЕ ДА ПОСТОЈИ У 21. ВЕКУ!" Сваке године се одржава фестивал од ком се ЉУБИТЕЉИМА ЖИВОТИЊА ОКРЕЋЕ ЖЕЛУДАЦ!
ЈЕЗИВИ СНИМЦИ ДВЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ У АБУ ДАБИЈУ: Плаше се да је терористички напад - становници града беже на све стране
"ЕВРОПА ДОЖИВЉАВА ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВОЈНОГ ПРИТИСКА" Француски председник оштро о ситуацији у Украјини (ФОТО)
У јеку варница на руско-украјинској граници, председник Америке Џо Бајден одобрио је у среду распоређивање 2.000 војника у Пољску и Немачку, а 1.000 ће бити пребачено из Немачке у Румунију. Први контингент од 100 војника стигао је у уторак у Румунију.
Москва је бурно реаговала на овај потез, поручујући да Вашингтон наставља да "изазива тензије у Европи".
Ако Америка одлучи да се војно ангажује у потенцијалном сукобу између Русије и Украјине, на располагању ће имати стотине војних база које су већ у европским земљама.
Америчко војно присуство у Европи
Америка има око 800 војних база у више од седамдесет држава и регија. Поређења ради, Велика Британија, Француска и Русија заједно имају мање од 30 прекограничних база.
Природа америчких база разликују се од државе до државе, пише "Ал Џазира". Постоје базе за заштиту појединих земаља, попут Јужне Кореје, а постоје и базе усмерене на обуку локалних снага, као што је био случај у Ираку. Ту су и борбене базе из којих америчке снаге покрећу војне нападе, као што је био случај у Авганистану, као базе из којих се само управља беспилотним летелицама, као у Чаду и Нигеру. Такође, трупе се налазе у неким државама због њиховог чланства у НАТО-у, као што је углавном случај у Европи.
Највише америчких база на континенту има Немачка (119), након чега следе Италија (44) и Британија (25). Ту су, између осталих, и Португал (21), Турска (13), Белгија (11), Шпанија (4), Бугарска (4), Холандија (2), Грчка (1), Мађарска (1), самопроглашена држава Косово (1)...
У Европи је стационирано близу 70.000 америчких војника. Највећи број је у Немачкој (око 38.000), мада тај број варира, јер се јединице често премештају у друге земље. У Италији је стационирано више од 12.000 америчких трупа, у Британији више од 9.000, Шпанији 3.000, Турској 1.600, Белгији 1.000, Грчкој и Холандији 400, Румунији 100, Мађарској и Француској 70...
Дакле, Немачка је домаћин више од половине америчких трупа, са уједињеном европском командом америчке војске (УС Еуропеан Command, ЕУЦОМ) са седиштем у Штутгарту. Војска надгледа пет гарнизона у Немачкој, а европске операције ваздухопловства су смештене у ваздухопловној бази Рамштајн.
ЕУЦОМ је место из којег се координира америчким јединицама стационираним у 51. земљи света, а реч је углавном о европским државама. Центар пружа подршку и активностима НАТО у супротстављању транснационалним претњама. Под командом ЕУЦОМ су Америчке војне снаге за Европу (УС Army Еуропе), Америчко војно ваздухопловство за Европу (УС Аир Форцес Еуропе) и Америчка морнарица за Европу (УС Марине Цорпс Форцес Еуропе). Сви они имају своје огранке у Немачкој.
И највећа америчка војна база на свету налази се у Немачкој. То је гарнизон Баварија код Графенвера, у близини границе са Чешком. С површином од преко 390 квадратних километара, она се по величини издваја од свих других америчких база и у њој живи 4.000 војника и чланова њихових породица.
Поред сталних трупа, додатних 7.000 америчких војника налази се у Европи на краћим ротационим размештањима у оквиру НАТО мисије под називом "Атлантиц Ресолве". Снаге укључују дивизију авијације са 85 хеликоптера и оклопну дивизију са артиљеријом и тенковима. Штаб тих трупа је у Познању у Пољској, пише НПР.
Ударна група носача авиона "Хари С. Труман" налази се у Средоземном мору од децембра. Носач авиона је прошле недеље био у Јадранском мору на заједничким поморским вежбама са НАТО.
У самој Украјини постоји минимално војно присуство Америке. Стално распоређене трупе ограничене су првенствено на војног аташеа и маринце стражаре у америчкој амбасади у Кијеву. Око 150 припадника Националне гарде Флориде налази се у западној Украјини на раније заказаној ротационој обуци.
Са друге стране, велики број америчких војника и опреме стациониран је у Пољској. Више од 4.000 америчких трупа налази се у тој земљи на ротационој бази од 2017. године, а још 1.700 је стигло крајем прошле недеље у оквиду распоређивања које је Бајден недавно најавио.
Бивши амерички председник Доналд Трамп планирао је 2019. године повлачење 12.000 војника из Немачке, премештање ЕУЦОМ-а из Штутгарта у Белгију, као и враћање Друге коњичке регименте из града Вилзека у Америку. Пољска се тада добровољно понудила да прими америчке војнике повучене из Немачке, али је Бајден стопирао Трампову одлуку одмах по преузимању дужности.
Балкан
Првих 100, од планираних 1.000 америчких трупа прешло је из Немачке у Румунију у уторак. Како је наведено из министарства одбране балканске земље, први контигент се бави логистиком и припрема терен за долазак остатка трупа.
Америка је 2009. године уложила 50 милиона долара у изградњу црноморске базе у Румунији, као део шире глобалне стратегије да се војска из Немачке пребаци ближе зони Русије и Блиског Истока. Америка је 2016. године активирала положај противракетне одбране (ПРО), вредан 800 милиона долара у ваздухопловној бази Девеселу у јужном делу Румуније, чему се Русија од почетка противила јер сматра да је тај потез уперен против ње. Румунска војска је 2020. примила прву испоруку америчких пројектила земља-ваздух Патриот како би оснажила своје одбрамбене капацитете, што је такође наљутило Русију.
Присуство америчке војске у Мађарској и Бугарској је на нижем нивоу. Американци БиХ нису саставни део ЕУФОР-а, односно повукли су своје снаге приликом гашења СФОР-а. Америка тренутно даје допринос активностима КФОР-а на Косову са око 17 одсто укупног састава, углавном из Кампа Бондстил, главне америчке базе на Косову. Иако нема команданта мисије већ неко време, Американац је начелник штаба КФОР-а, а америчка војска има 635 припадника у мисији која укупно броји 3.760 људи, наводи портал Балканска безбедносна мрежа.
Војно присуство Америке на Западном Балкану почело је када се завршио рат у бившој Југославији. Америчка администрација развила је Дејтонски споразум којим је регулисан послератни поредак у региону, а последњих година главни разлог интересовања Америке за регион био је његова интеграција у НАТО, који сада укључује Црну Гору, Северну Македонију и Хрватску, која се после приступања Европској унији не сматра државом Западног Балкана.
Протекле деценије дошло је до смањења америчког ангажмана у региону, али то се променило када је Бајден постао председник. Под његовом командом Вашингтон је одлучио да појача војно присуство на Западном Балкану формирањем истуреног штаба Команде за специјалне операције у Европи (СОЦЕУР) у Албанији и довођењем за сада непознатог броја војника.
Претпоставка је да ће време евентуалног реаговања америчке војске у том делу света на тај начин бити драстично смањено. Није познато коју ће улогу имати америчке снаге стациониране у Албанији, али стручна јавност шпекулише да то има везе и са најновијим заоштравањем ситуације у Украјини.
