РУШИ СЕ МЕШТРОВИЋЕВ СПОМЕНИК? Означен је као "неприкладан", посебно му се замера једна ствар
У Хрватској су остали у чуду када су чули вести о потенцијалном рушењу споменика
На страницама "Чикаго Монументс Проџект" објавили су да размишљају о судбини Споменика Индијанцима Ивана Мештровића, јер је према њиховом мишљењу - неприкладан. Односно, Мештровићев рад је, како наводе на својим страницама, "међу оним споменицима од њих четрдесетак у Чикагу, о којима је потребна расправа".
МАСОВНА СМАКНУЋА У МЕКСИКУ: Политичари на "удару" нарко-картела, убијен фрапантно велики број људи
БРАЗИЛ У ПАКЛУ КОРОНЕ: Опаки вирус паралисао јужноамеричког дива, највише новооболелих од јула
КОРОНА ПОГУБНИЈА ПО НОВИНАРЕ ОД РАТОВА: У свету од ковида-19 преминуло 840 медијских радника
Напомињу да нису донесене коначне одлуке о споменицима, али да су издвојили оне за чију је даљу судбину потребан јавни дијалог, те наводе да је Мештровићев рад предмет критике због "романтизираног и редукавног приказа Индијанаца". Иначе, тај споменик је један од важнијих, ако не и најважнији споменик хрватског вајара и архитекте у иностранству.
Мештровић је скулптуре Индијанаца, Стрелца и Коњаника радио у Загребу, а у Чикагу су постављене 1928. године. Струка споменике које је финансирала Фондација Бенжамина Фергусона сматра једнима од најбољих остварења споменичке пластике, писало се да су "мишићи коњаника готово анатомски реални". Специфично је за коњанике и да не држе оружје у руци.
Када се прочуло да може доћи до рушења споменика у Хрватској су многи остали у шоку.
Барбара Вујановић из Атељеа Мештровић у Загребу и Далибор Пранчевић, који предаје на Одсеку историја уметности на Филозофском факултету у Сплиту сматрају да се расправља о Мештровићевом споменику који, како кажу "ни у којем сегменту, формалном и садржајном, није упитан у смислу негативног приказа припадника индијанских староседелаца".
Како су изјавили "одбор у Чикагу издвојио је четрдесетак споменика који, према њиховом мишљењу, промовишу особе и догађаје везане уз расизам, ропство, геноцид или нетачан приказ америчких Индијанаца". У врло штуром објашњењу наводи се да су коњаничке скулптуре Ивана Мештровића проблематичне због својег романтизираног и редуктивног приказивања америчких Индијанаца.
Барбара Вујановић и Далибор Пранчевић сматрају да, међу осталим, није прецизирано што у том контексту значи романтизованост, "можда њихова хипердимензионираност која је знак времена, међуратног неокласицизма и арт-дéцоа, којих је Мештровић био карактеристични представник. Нагост се приказује од антике. Антички прикази нагих мушкараца указују не само на њихову физичку снагу, него и на њихове моралне вредности. А изостанак лука и копља заправо представља инвентивност вајара и одмицање од стереотипних, романтичних приказа Индијанаца. То је већ радио и на својим коњаничким статуама у претходном раздобљу".
Стручна јавност ће реаговати
Како је саопштено, Музеј Ивана Мештровића и Филозофски факултет Универзитета у Сплиту заједнички ће саставити документ, апел, који ће послати споменутом Одбору. У њему ће изнети податке који указују на то да је Мештровић тим споменичким пројектом управо величао идеју староседелаца.
- Како би избегао стереотипе, одустао је од концепта приказа каубоја. Објаснићемо контекст настанка и важност тог ремек-дела. Надамо се да ће нам се супотписивањем придружити друге институције и организације. Отворени смо за даљи дијалог и давање информација које би обогатиле расправу која се тренутно одвија у Чикагу - говори двоје кустоса и постављају питање о даљој судбини споменика, јер, наиме, модели по којима је споменик изливан не постоје, постоје студије и скице и ако би споменик уништили, био би неповратно изгубљен.
Упознати су, кажу Барбара Вујановић и Далибор Пранчевић, "с новијим турбулентним друштвеним догађањима у Сједињеним Америчким Државама, који су се међу осталим одразили и на јавну уметничку скулптуру и уопште музејску праксу и фундусе".
- Споменици који на двосмислен начин представљају колонијалистичку историју постају предмет оправдане расправе. Расправа се треба одвијати и у стручним и ширим круговима, али једнако тако треба се освестити да су споменици сећање, тестамент историје која се каткад нажалост, каткада на срећу, не може мењати - истичу, питајући се до које границе треба ићи то "чишћење споменика".
Како је настао споменик?
- И антички споменици величају ондашње владаре и народе који су их подизали и настављају унижавање покорених народа. Да ли бисмо римске славолуке и египатске пирамиде уклањали јер и они сведоче о израбљивању и истребљењу одређених народа и слојева друштва? Поједини примери који се односе на колонијалистичку прошлост буду демолирани без претходне јавне дискусије, у јеку уличних протеста и сукоба.
Они откривају да је Мештровић скицирање ових споменика започео у Сједињеним Америчким Државама, где је у свом њујоршком атељеу моделовао прве скице и изливао их у гипсу, али у највећој мери Споменик Индијанцима је реализован у Загребу - модел је начињен у атељеу у Млетачкој 8, изливање је изведено у ливници Академије ликовних уметности, и сам је транспорт загребачким улицама представљао друштвених догађај, спектакл.
- Изразитом мускулатуром којом се одликују тела Индијанаца и коња на којима јашу, схематичношћу ликовне форме која је у функцији изразито динамичког елемента утканог у кипарску концепцију, Споменик Индијанцима у Чикагу заистан је врстан пример Мештровићевог вајарског умећа, али и најбољи пример арт дéцо јавне уметничке скулптуре ширег светског контекста - наводе.
Скулптури је претходило представљање уметника на неколико америчких изложби, а касније се Мештровић и преселио у САД. Излагао је у америчким градовима током 1925. и 1926. године. Изложба коју је организовао Институт уметности у Чикагу изазвала је велико занимање па је уметнику понуђено да учествује у пројекту подизања новог споменика који би се односио на историјски искон америчког тла. Све је то, наводе, био део кампање Фергусонове фонације у вези са оплемењивањем града уметничким делима.
- О нарави споменика доста се расправљало, а у дискусију је, наравно, био укључен и сам Мештровић. Из такве се расправе најпре створила идеја како би овај споменички пројект требало да укључи две коњаничке статуе које би презентовале белу и црвену расу. То, напослетку, ипак није функционисало - кажу они.
Уговор између Ивана Мештровића и Одбора Фондације и Института потписан је 4. фебруара 1926. године и у року од следеће две, споменик је требало да буде довршен.
- У првој тачки тог уговора наводи се израда "две бронзане коњаничке статуе у спомен америчком Индијанцу". Иако је одмах углављено да је споменик посвећен Индијанцима, није се детаљно разрадило како би споменик заправо изгледао. Неки су сматрали да је Мештровићево инсистирање на коњаничким статуама помало анакроно јер употреба коња није била толико распрострањена па су предлагали уметнику да бела раса буде представљена орачем с волом, а црвена Индијанцем с бизоном - додали су.
Међутим, Мештровић није попуштао па је обликовао две скице коњаничких споменика Каубоја и Индијанца, који су познати према архивским фотографијама. Одбор је прихватио коњаничку статуу Индијанца, али не и каубоја који је, према мишљењу чланова, био неспретно решен, а и индиректно је сугерисао сукоб међу расама.
У даљњим "клесању" уговорених обвеза појавила се идеја да се на крају обликују коњанички прикази два Индијанца, односно споменик какав данас стоји у Чикагу.
