СЕКС, ИНЦЕСТ, БОЛЕСТ И НАСИЉЕ Ко је истребио нашег претка чијих 2 одсто ДНК носимо И МИ У СРБИЈИ
Чему нам служи та неандерталска ДНК?
Две нове генетске анализе помажу нам да разумемо неочекивану улогу неандерталаца у животу савремених људи, али и њихов нестанак са лица Земље. Модерни људи (хомо сапиенси) и неандерталци имају заједничког претка који је живео пре око пола милиона година. Када су се две групе тог претка раздвојиле, почеле су да се паралелно развијају: људи слични нама у Африци и неандерталци на евроазијском континенту. Када су људи стигли у Евроазију, имали су секс са неандерталцима, чиме је дошло до размене ДНК.
Прочитајте и:
Данас, људи који живе у Европи и Азији, а нису афричког порекла, па самим тим и ми у Србији, дугују око 2 одсто ДНК својим
неандерталским прецима. Али шта нам ради и чему нам служи та неандерталска ДНК?
Депресивни сте пушач? Криви су неандерталци
Претходне студије су повезивале неандерталску ДНК у нама са разним здравственим стањима, као што су депресија, никотинска зависност и
понека кожна обољења. С добре стране, та ДНК у нама је утицала и на стварање отпорности на неке болести, чиме је помогла древним људима да преживе. Научници су затим открили неандерталску ДНК у нашим генима који нас чине подложнијим артритису, шизофренији, поремећајима исхране...
Зашто се Срби љубе ТРИ ПУТА? Прави разлог је ОВАЈ - немојте погрешно учити децу!
Ти гени одређују и начин на који људи реагују на антипсихотике, на ниво лошег холестерола итд. У студији објављеној у „Америчком журналу људске генетике“ истраживачи су упоредили ДНК једне неандерталке нађене на планини Алтај, у Сибиру, са више од 100.000 данашњих људи. Откривена је неандерталска ДНК у генима који одређују да ли је неко ноћна птица, склон депресији и осећају усамљености, а повезана је и са склоношћу ка цигаретама.
НАШ РЕПОРТЕР У СТАРОЈ СРБИЈИ, НА СРПСКО-МАКЕДОНСКОЈ ГРАНИЦИ: Срби са обе стране, али их је све мање
Потрага за убицом неандерталаца
После свега се поставља питање: зашто су неандерталци уопште изумрли, а ми опстали? Постоји много теорија о томе. Према једној, савез људи и паса нам је омогућио да будемо бољи ловци, па су неандерталци изумрли од глади. Према другој, људи су се брже размножавали. Било је и теорија да су људи истребили неандерталце у међусобним окршајима за храну и територију, као и да је неандерталце убила епидемија неке болести. Да би сазнали истину, научници морају да дешифрују геном неандерталаца.
Ово је прилика за Србе: ОВОЈ ДРЖАВИ су потребни радници, а посебну предност имају НАШИ ГРАЂАНИ
Трагови у генима
У студији објављеној у магазину „Сајенс“, научници су упоредили неандерталску ДНК нађену у пећини Виндија, у Хрватској, са неандерталском ДНК са планине Алтај. Прва ДНК је припадала жени неандерталцу која је живела пре 52.000 година, а друга такође жени, али која је живела пре око 122.000 година. Али, иако просторно и временски веома удаљене, чак 70.000 година, оне су генетски биле изузетно сличне, што указује на то да су неандерталци живели у малим заједницама и да су имали изузетно мале генетске различитости.
Срби масовно почињу да узгајају ОВО воће, зарада је 30.000 евра
- Били су толико генетски уско повезани да данас не можемо наћи две особе на планети које би биле толико повезане - каже аутор студије Кеј Пруфер, са Института "Макс Планк". А природа, да се тако изразимо, не воли мале генетске различитости, већ велику разноликост, па ови резултати подржавају теорију да су неандерталци изумрли управо због малог генетског диверзитета. Генетска разноликост чини основу природне селекције. Када би сви у одређеној популацији имали исте верзије истих гена, онда би само једна болест или веома оштра зима могла да избрише све те јединке са лица земље.
Наши, а служе туђој домовини: Ово су најпознатији амерички генерали СРПСКОГ ПОРЕКЛА!
Пошто нема генетске разноврсности, не би било ни преживелих који би даље пренели те "отпорније" гене који би омогућили следећој генерацији да преживи нову епидемију или још горе климатске услове.
Одговор из гроба старог 34.000 година
Насупрот неандератској генетској унифомности, студија објављена у магазину „Сајенс“ указује на то да су древни људи живели у великим, сложеним друштвеним мрежама које су им помогле да размене гене. Научници са Универзитета у Данској анализирали су ДНК мушкарца, два детета и једне издубљене бутне кости сахрањене у Сунгиру, у Русији, пре око 34.000 година.
УКЛЕТО МЕСТО на ком гину СРПСКИ ТУРИСТИ на путу за Грчку: Највише смрти се деси између 7 и 10 сати
Два детета су била сахрањена заједно у истом гробу. Ипак, откривено је да нико од њих није био у блиском сродству и да је код њих генетска различитост била много већа него код поменуте две неандерталке анализиране у другим студијама. Научни тим је израчунао да је потребно да око 300 људи у више генерација међусобно има секс како би настала таква генетска варијација каква је утврђена код нађених остатака мушкарца и деце.
То указује да су се мање групе људи окупљале у веће друштвене мреже, где су људи имали секс. То је спречило да људи ступају у инцестуозне односе и да буду генетски хомогени попут неандерталаца.
