СИ ПРЕУЗИМА ПУТИНОВО ДВОРИШТЕ?! Све мање радника из ОВОГ региона иде у Русију, децу уче кинески: "Кина је будућност"

Реч је о лаганом, али сигурном кинеском преузимању улоге коју је досад имала Русија. Тренд није видљив само у Узбекистану него и у Казахстану, Таџикистану и другим земљама које је Русија традиционално сматра својим двориштем.

Кина се притом снажније намеће од почетка руског рата у Украјини, користећи вероватно своју улогу у одржавању руске војне машине као средство за блокирање руске противтеже. Кина користи свој уобичајени економски приступ да би себи привукла земље средње Азије.

Узбекистанци више неће у Русију

Сањарбек Кулматов (29), који ради у једној кинеској фабрици у средишњем делу Узбекистана, каже да због кинеских инвестиција Узбекистанци више не иду као раније на рад у Русију. Лане је у Русији било око 1,3 милиона узбекистанских радника, а годину раније 1,45 милиона. Очекује се да ће се тај тренд наставити, а верује се да је један од најважнијих фактора за то што становници више не иду у иностранство то што послова има и код куће.

Земље Средње Азије и по политичкој су линији усклађене с Пекингом, а не с Русијом. Иако је утицај главне земље Совјетског Савеза и даље снажан, владе се формално нису сврстале на руску страну, него су заузеле позицију сличну Пекингу.

 - Кина одашиље слику будућности региона. Русија је попут кратковидног режима који не улаже у властите стратешке циљеве у региону - коментарисао је Темур Умаров из Центра Карнеги Русија и Евроазија. Регион је једнако важан и за Русију и за Кину. Москви омогућује приступ тржиштима јужне Азије, а Кини је кључна због иницијативе "Појас и пут". И Сједињене Државе имају све више интереса за обнову утицаја у том делу света.

Кина снажно улази у регион

Кина и Русија годинама су имале подељене "секторе" у региону: Русија је била гарант сигурности, а Кина се усмерила на улагања и развој, пише "Волстрит журнал".

Међутим, сада Кина снажније улази у регион. Трговинска размена се од 2016. до данас утростручила. Прошле године је износила 98 милијарди долара. Узбекистан је најмногољуднија и најиндустријализованија земља региона. Лане је Кина постала њен водећи трговински партнер, рушећи дотадашњи број један, Русију. С кинеским инвестицијама и фабрикама дошла су радна места, али и интерес за Кину, учење језика и студије на кинеским универзитетима. Све је снажније мишљење да Кина представља будућност региона за разлику од Русије, која је досад доминирала.

Све више се купује кинеске робе. Прошле године 80 одсто возила увезених из иностранства у Узбекистан долазило је из Кине. Реч је о 73.000 возила. Из Русије је увезено тек 4500 аутомобила. Кина је уложила у инфраструктуру. Међу пројектима су железничке везе унутар земље и са околним земљама. Совјети су градили саобраћајнице само с Русијом, па је због тога регион био добрим делом изолован од остатка света.

Нови пројекти још су значајнији. Кина, Киргистан и Узбекистан договорили су се недавно о почетку градње железничке пруге која би их повезивала, а чиме би била створена саобраћајна веза источне Азије и Блиског истока, заобилазећи Русију. О том путу се расправља од 1997. године, а Руси су годинама успевали да одложе изградњу. Све до прошле године.

Кина је конкуренција Русији и на подручју енергетике. Уговор Узбекистана о куповини гаса од Русије потписан је прошле године на две године. Али све више соларних панела долази из Кине и користе се као главни извор електричне енергије.

Највећи утицај Москве на регион је онај путем добро повезаних политичких елита. И наклоност грађана још је на страни Русије, добрим делом због кинеског третмана муслиманске мањине Ујгура. Међутим, промене се виде.

 - Кина је будућност - рекао је један радник чије дете учи кинески.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист