"ИЗЛАЗИ ИЗ МОГ ГРОБА!" Ни "Маратонци" не би режирали ужас какав се догодио на сахрани
Због превеликог стреса жена није била у стању да одмах уђе у капелу, па су уместо ње то учинили синови
Аустралијанка пореклом из Грчке у марту је морала заувек да се опрости од супруга с којим је била у браку пуних 57 година. Она и ожалошћени синови вероватно нису гледали наш култни филм "Маратонци трче почасни круг", али да јесу, у тренуцима ужаса који су уследили пред почетак сахране вероватно би се сетили легендарне реченице Зорана Радмиловића, односно Билија Питона: "Излази из мог гроба"...
НОВА РУКА ПОМИРЕЊА ИЗ РУСИЈЕ: У Велико евроазијско партнерство зову и највеће непријатеље
ПОРАЗНИ РЕЗУЛТАТИ СТУДИЈЕ НА 23.000 ЉУДИ: Огроман проценат преживелих ковид пацијената има психијатријске поремећаје
НИЈЕ ЕТИЧКИ: Европска агенција за лекове жестоко оплела по руском Спутњику В
Наиме, Деспина Николопулос неутешно је плакала пред улазом у капелу у Сиднеју, знајући да ће ту по последњи пут видети свог мужа с којим је скоро цео живот делила добро и зло.
Због превеликог стреса жена није била у стању да одмах уђе у капелу, те су уместо ње то учинили синови. А онда се догодио скандал.
Један од синова истрчао је напоље држећи се за главу након чега је мајци саопштио да у ковчегу није тата Ангелос. Жена је гледала сина у неверици ни не схватајући шта јој говори да би потом и сама ушла унутра и пришла ковчегу.
- То није он! Где ми је муж, злотвори? Шта сте урадили с њим - викала је Деспина на раднике на гробљу који су је збуњено посматрали.
Агонији једнакој ономе кроз шта је породица Николопулос пролазила претходних дана није се назирао крај. Није се знало где је тело покојника. Тек после 15 минута откривено је да је он сахрањен у погрешној раци два часа раније!
Откривено је да породица тог другог покојника који је био пред Николопулосом није желела да види леш, па је последњи необавезни процес идентификације у капели изостао. Самим тим, Ангелос је сахрањен у другом гробу.
На крају је два часа трајало премештање два покојника у праве раке, па је цела прича добила још више на бизарности и морбидности, а о осећањима ионако измучених породица да и не причамо.
