Случај Скрипаљ ПОДСЕТИО на заборављено УБИСТВО Литвињенка: Овако је он ЗАВРШИО (ФОТО)

Тровање двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије у британском Солзберију освежило је сећања на убиство бившег официра КГБ-а Александра Литвињенка, који је 2006. године отрован радиоактивним полонијумом у Великој Британији. 

Тровање Скрипаља и његове ћерке Јулије догодило се 4. марта ове године, када су они отровани нервним агенсом "новичок", за који се верује да потиче из Русије. 

Британска премијерка Тереза Меј окривила је Русију за напад и уследило је захлађење односа између земаља Запада и Русије. 

Како су светски медији то описали, Русија је у најгорим односима са земљама Запада још од Хладног рата.

Стотине руских дипломата протерано је из више од 20 земаља широм света, као реакција на тровање Скрипаљевих, а Москва је одговорила истом мером, протерујући стране дипломате из Русије. 

Јулија Скрипаљ у међувремену се пробудила из коме.

Не тако давне 2006. године, свет је потресао случај бившег официра руског КГБ-а и дезертера, Александра Литвињенка, који је непосредно пре своје смрти постао и британски грађанин. 

ОДБИЛИ ДА ГА ПОСЛУЖЕ: Ухапшен Србин у Камбоџи, тукао угоститеље због пице

Литвињенко је пребегао у Велику Британију, где је добио политички азил, у октобру 2000. године, након што је у Русији хапшен два пута током 1999. године. Разлог хапшења, како су тада медији извештавали, била је његова јавна критика КГБ-а. 

Новембра 2006. године, Литвињенку је позлило и хоспитализован је, а умро је након 22 дана у болници. Након аутопсије у његовом телу пронађено је 10 микрограма радиоактивног полонијума, што је 200 пута више од смртоносне дозе. Истрагом је утврђено да је полонијум Литвињенку подметнут у шољици чаја. За тровање Литвињенка Британија је оптужила Русију, назвавши његово убиство "нуклеарним тероризмом".

Литвињенков отац, Валтер, рекао је да више не верује да је у убиство његовог сина умешана Русија, додавши да је то уочио након анализирања "недоследности у истрази". 

Тровање његовог сина је, каже, смишљено са циљем да се покаже да је Москва "екстремно сурова" и да се прикаже начин на који се она "односи према непријатељима", док је тренутна ситуација са случајем Скрипаљ осмишљена како би се испровоцирала реакција Москве.

Упркос томе што су обојица жигосани као издајници у својој домовини, како наводи Мери Дејевски у свом ауторском тексту, међу њима постоје битне разлике.

ПЛАТИЋЕ ЗБОГ ЛАЖИ - Борис Џонсон на удару због сваљивања кривице на Москву у случају Скрипаљ

- У Русији, Литвињенко је радио против организованог криминала, није био шпијун у изворном значењу те речи, већ обацвештајни официр задужен за прикупљање података у борби против криминала. Побегао је из земље када је открио корупцију међу својим надређенима и пријавио се за азил у Великој Британији - наводи се у ауторском тексту.

- За разлику од Скрипаља, Литвињенко је почео да ради за МИ5 и МИ6 тек након што је дошао у Велику Британију. Скрипаљева историја је доста другачија, регрутовали су га Британци док је био пуковник у руској војнообавештајној агенцији у напослетку пада Совјетског Савеза. Суђено му је за велеиздају, међутим, срећа му се осмехнула 2010. године када је добио помиловање и потом размењен за руске "агенте спаваче" у Великој Британији - пише даље Дејевски. 

Скрипаљу и његовој деци омогућен је улазак и излазак из Русије, а то је један од разлога, како се наводи у тексту, због којег Руси не би имали Скрипаља на мети, узимајући у обзир и време које је прошло откад је починио дела за које му је суђено. 

- Закључци који су донети након истраге о Литвињенковом убиству далеко су од убедљивих или кредибилних, како су представљени јавности - додаје Дејевски у свом тексту. 

ЖИВИ ХОРОР: Нађено тело епидемиолога потопљено у ВОДИ и МУЉУ - Једва га индетификовали (ФОТО)

Закључак судије Роберта Овена је да је убиство Литвињенка вероватно одобрио тадашњи директор ФСБ-а Николај Патрушев и председник Русије Владимир Путин, а додао је да је да је полонијум "веома јак показатељ умешаности (руске) државе". 

Дејевски указује да је "скандалозна" чињеница да је истрага о Литвињенковом убиству започела осам година након што се сам чин убиства догодио догодио. До тада се, како се наводи, успоставила пропаганда кампања чије темеље је поставио Путинов непријатељ у егзилу, милијардер Бориз Березовски. 

Највећа грешка, према речима Дејевске, била је та што кључни докази нису изнети пред судом, нити су их адвокати чули - видео их је само судија, а потичу од британских обавештајних служби.

- Не знајући оно што знају британске обавештајне службе, имамо нешто мање, можда и много мање, од целокупне истине - пише Дејевски.

Супротно становиште објашњава у свом ауторском тексту Енди Мексмит који каже да уколико Москва стоји иза тровања Скрипаљевих то је упозорење.

Пала пресуда: Бивша јужнокорејска председница проглашена кривом

- Шпијунирао је за Велику Британију, одлежао је казну у гулагу, али је овде (у Британији) уживао куд и камо безбедну пензију. Другима који су размишљали о шпијунажи на овај начин ће бити показано да нико не може да побегне дугачкој руци освете Владимира Путина - наводи Мексмит.

Према речима бившег КГБ агента Виктора Макарова, који је такође шпијунирао за Британију, Руси никада не заборављају.

- Покушаће да ми пуцају у главу, али можда ће користити и отров. Никада не заборављају. Када сам био у КГБ-у 70-их година и даље су јурили људе који су их издали 30 година пре тога - каже Макаров.