СМРТНОСТ КОРОНАВИРУСА СЕ СМАЊИЛА, АЛИ ЗИМА ДОНОСИ НОВИ УДАР: Шта нас очекује у "другој офанзиви"?
Да ли ће доносиоци одлука у свету изабрати економију испред људских живота?
Иако се налазимо у тренутку када коронавирус поново галопира, још и снажније него пролетос, није да нема добрих вести иако ће и оне морати да се узму са резервом. Прва и највећа добра вест је чињеница да се смртност оболелих у односу на пролеће дефинитивно смањила. Што пре знамо зашто је до тога дошло пре ћемо знати како се припремити за, по свему судећи, најтежу јесен и зиму.
ХАОС У ИТАЛИЈИ! ОПСАДНО СТАЊЕ ЗБОГ ПРОТЕСТА И КОРОНЕ: Апел и аларм са свих страна на Апенинском полуострву
РУСИ УПУТИЛИ ПРИЈАВУ СЗО: Хоће убрзану регистрацију вакцине"Спутник 5"
ПУТИН ОЦЕНИО СПОСОБНОСТИ РУСИЈЕ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ: Његове речи изненадиле су светску јавност!
COVID-19 је нови коронавирус, с њим смо тек три сезоне, но ипак данас знамо пуно више него што смо знали у пролеће. Пре свега знамо како се одбранити, било да је реч о превенцији или пак директној одбрани када он крене у напад. На подручју превенције заправо немамо ништа ново - вековима старе методе карантина, изолације, маски, присутне су и данас у 21. веку. То нам доста говори о развоју ове битке која је стара колико и наше цивилизације: споро напредујемо, али шта је ту је.
Директна одбрана након почетка напада је пак онај део где смо брзо напредовали током претходних месеци и то је један од кључева зашто је смртност данас мања но што је била у пролеће. Разгранати медицински системи широм света јако су ефикасни када знају с чим се суочавају, кад дословно уџбенички могу адресирати проблем и применити решење. Тај систем допринео је великом продужењу људског века. Али тај исти систем никад није био идеалан у тренуцима суочавања с непознатим, новим. Претпоставке и експериментисања били су једине доступне "методе" - и умирало се од њих, поприлично.
Једна од већих и прецизнијих студија по питању смртности од новог коронавируса је она коју је водила докторка Леора Хорвиц у Гросман школи за медицину при Универзитету у Њујорку. Иако је њена студија ограничена на једно подручје унутар САД-а поклапа се с бројнима широм света. Смртност је пала с 25,6 на 7,6 одсто. То је и даље висока смртност, виша од бројних инфекцијских обољења, грипа... али, у поређењу с 25 одсто, велики је напредак.
Како је дошло до тога? Један од већ споменутих фактора је тај да су лекари научили шта помаже, шта нема учинка, а шта одмаже. Пре свега лекари у бројним земљама потврђују како данас пацијентима оболелим од коронавируса приступају поприлично другачије но што је то био случај у пролеће. Калила Гејтс, пулмолошкиња из болнице у Чикагу коментарисала је приступ у разговору за амерички НПР (Јавни национални радио):
- У марту и априлу пуно ствари смо радили другачије. Били бисте брзо стављени на респиратор, а вашу породицу бисмо питали пристају ли на разне пробе и покушаје у којима смо тада учествовали - и надали смо се најбољем резултату. Шест месеци касније већ имамо својеврсни ритам тако да је пацијент заражен коронавирусом за нас већ постао свакодневни стандардни пацијент.
Оно што Гејтс овде заправо истиче је можда и најважнији фактор - лечење коронавируса постало је, колико то може бити за вирус који се још увек до краја не познаје, "стандардизовано".
Чим се престало с прекомерном употребом респиратора смртност је већ била у паду. Шта још? Идући фактор који свакако иде у прилог смањењу стопе смртности је чињеница да је хоспитализована популација данас доста млађа него у пролеће. Како то? Јасно је, млађи људи сада се мање пазе и чешће обољевају од коронавируса, али и када заврше у болници пуно ређе умиру јер су довољно јаки да се одбране од вируса.
Ипак, у овим студијама, а до сада их је већ објављено доста, открива се да и старији пацијенти мање умиру него раније. Како сад то? Разумљиво, чињеница да ни они не завршавају на респиратору таквим "темпом" као раније, помаже, али то није цела прича. Је ли могуће да је коронавирус ослабио? То би свакако био најбољи сценарио који се прижељкује. Нажалост још увек не можемо то са сигурношћу тврдити. Али оно што јесмо до сада утврдили, а претпостављало се од самог почетка (јер важи и за већину других вируса), је то да се особа може заразити на "више нивоа", зависно од количине вируса којој је била изложена.
Шта то тачно значи? Како и знамо, овај вирус је јако заразан, за разлику од неких које је тешко "уловити" (рецимо МЕРС, али је он зато био далеко смртоноснији), али је битно коликој количини вируса сте били изложени у тренутку када сте заражени. Социјална дистанца налаже нам да држимо размак од 2 метра и да, шанса да се заразимо од неког ко је прошао поред нас свакако постоји, али ако нам се та особа није нужно баш накашљала у лице, вероватно смо покупили "мању дозу" самог вируса. С друге стране, ако рецимо цело вече проведемо у затвореном простору са зараженом особом (која можда ни сама не зна да је заражена) можда ћемо покупити јако велику дозу вируса и то ће се врло брзо осетити.
Очигледно је да су се многи у пролеће заразили с "поприличним дозама" док су бројне државне власти доста споро одлучивале шта и како учинити. То би могло придонети тези о већој стопи смртности у тзв. "првом таласу" него данас.
Ношење маски постала је крајње политизована тема, као и све друго у нашем хипер-информацијском друштву, али ако је количина вируса та која директно утиче на саму стопу смртности онда ношење маске итекако има смисла.
Рецимо да је тачно све у низу, да су сви фактори заједно придонели смањењу стопе смртности - уходанији лекари, већа хигијена, држање дистанце, слабљење самог вируса... Је ли то довољан разлог за оптимизам? Како се узме. Ако је вирус заиста ослабио и ако ће наставити да слаби, то би било најбоље, све ово друго ће нас, нажалост, држати још доста времена у неугодном "новом нормалном".
Рецимо да смо бар донекле "доскочили" вирусу, шта даље? Следи његов контранапад, а исти ће сада трајати месецима, највероватније до идућег пролећа. Још га никад нисмо видели, у глобалном смислу, у јесен и зиму, а ово што се сада догађа је ескалација броја заражених. Јер смртност може бити нижа, али вирус - ако му је "наум" побити што већи број људи - то може компензовати бројем заражених.
Али зар нисмо ми у вођству? Имамо већ и цепива која се очекују ускоро у дистрибуцији, имамо лекаре који су увежбанији, имамо мере... Нажалост нисмо у вођству јер оно што ће се ускоро манифестовати није неки "скривени трик" новог коронавируса, већ нажалост наш цивилизацијски дефицит у виду медицинског капацитета. Другим речима, вирус може јако брзо премашити наше капацитете, може се "наругати" квантитету наших болница, медицинског особља, количини лекова... А ако до тога дође смртност ће почети нагло да расте и то не само због вируса већ и због свих оних болести, удеса, несрећа, хитних случајева који неће моћи бити адресирани јер је капацитет досегао плафон. Болнице нису замишљене да би радиле са 100 одсто капацитета. Систем се неће "урушити", али ће из дана у дан постајати све безначајнији ако број оболелих настави вртоглаво да расте.
И шта онда? Онда имамо медицинско ратно стање, ситуације с каквима је суочен лекар на фронту који мора брзо доносити одлуку на којем пацијенту радити, а којег пустити да умре. Да ствар буде гора, актуелне статистике нам говоре како све земље Европе у овом тренутку јуришају према том "плафону" тако да нема више ни помоћи из суседства (реално није га било ни у пролеће када је катастрофа задесила Италију).
Решење? Увек има решења, али узалуд решења ако их земље ни политички ни друштвено не желе имплементирати. Постоје решења за све, постоје решења за глад у свету, за успостављање мира у свету, за човечанство бољег живота и веће једнакости, али решења се неће спровести сама од себе. Тако и у овом случају имамо прегршт решења, али можда ниједно које би било компатибилно с функционисањем данашње економије. Увек, и мимо пандемија, може се очекивати да ће држава на прво место ставити економију, а не људски живот, тако ће бити и сада. Тек када ствари оду "предалеко" јавност ће се суочити с ригорозним мерама као што је полицијски час, забрана контаката између укућана, блокада саобраћаја, затварање свега осим есенцијалног, итд. Такво решење може и вероватно хоће довести до гнева који ће се ширити подједнаком брзином као и вирус. Истом брзином шире се и рекордне параноје, дезинформације, наклапања и све оно друго што прати цивилизацију у паници - и све заједно је производ система који не функционише, а не вируса, он итекако "функционише".
Можемо да резимирамо. Вирус није ни опасан нити безопасан као што екстремни полови усијане дебате тврде. Избећи га у потпуности постајаће све теже и теже, можда на крају и немогуће, али одагнати заразу што даље и изложити се вирусу у што мањој количини засигурно није лош савет на индивидуалном нивоу. Трајна преоптерећеност болничких капацитета је са друге стране нешто што нас неминовно чека ускоро и то ће бити ружна прича. Како смо и споменули раније, адекватно функционисање здравственог система је еквивалент функционисању виталног органа индивидуе - ако тај систем постане недоступан ударац ће осетити цела наша цивилизација и све оно што узимамо здраво за готово.
