Шпијунски клуб "Пет очију" за који свет НИЈЕ ЗНАО! Чини га 5 држава, старији су од НАТО-а, а имају ЈЕДАН ЦИЉ
Алијанса „Пет очију“ је старија од НАТО-а
Чланице западне обавештајне заједнице „Пет очију“, у коју улазе САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд, објавиле су технолошки рат кинеским компанијама. Једна по једна забрањују куповину опреме компанија „Хуавеј“ и ЗТЕ и коришћење кинеских технологија 5Г. Шта је, у ствари, та најтајнија обавештајна организација?
Напад на кинеског телекомуникационог гиганта „Хуавеј“ представља координисану операцију обавештајних служби англосаксонских држава, које улазе у јединствену мрежу под називом „Пет очију“.
Како је писао аустралијски лист „Аустралијан фајненшел ривју“ (АФР), на годишњем састанку високих руководилаца обавештајних служби САД, Канаде, Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда у Отави у јулу прошле године договорено је да се забрани приступ „Хуавеја“ мобилним телефонским мрежама пете генерације (5Г). Кључна личност тог састанка била је директорка ЦИА Ђина Хеспел, која носи надимак Крвава Ђина. Управо су САД покренуле напад на Кину. У ствари, то је само сегмент трговинског рата који Вашингтон води против Пекинга.
Убрзо након тога почела је медијска хајка на кинеску компанију. Паралелно с тим, прво је Аустралија забранила „Хуавеју“ инсталацију 5Г, а затим је ту одлуку донео и Нови Зеланд. САД су одавно забраниле тој компанији приступ свом тржишту. Највећи проблем у томе има Велика Британија, јер њен оператер „Бритиш телеком“ има потписану стратешку сарадњу са компанијом „Хуавеј“.
Алијанса „Пет очију“ је старија од НАТО-а. Све је почело још за време Другог светског рата, стварањем обавештајног савеза САД и Велике Британије. Неколико година касније, придруживањем Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, клуб је добио данашње контуре и назив „Пет очију“. Током Хладног рата био је сконцентрисан на праћење СССР-а и његових савезника из Варшавског пакта. Успут су прикупљани и подаци о другим горућим тачкама. На пример, Аустралија и Нови Зеланд су помагали САД за време рата у Вијетнаму и операција у Персијском заливу. Последњом великом операцијом „Пет очију“ сматра се обарање режима Муамера ел Гадафија у Либији.
Деценијама јавност није знала о постојању тог шпијунског клуба. Тек 2003. године организација је први пут поменута, а тек 10 година касније Едвард Сноуден је, након бекства у Русију, објавио низ докумената америчке НСА (Националне службе безбедности), чиме је постала јасна димензија њиховог рада. Те државе данас, позивајући се на борбу против тероризма, шпијунирају цео свет. Све и сваког. Наравно, Русија и Кина су међу главним циљевима тог удружења.
- Њихова сарадња је врло тесна, под руководством главног координатора САД, шефа свих обавештајних служби. Они немају седиште, али се окупљају у Канади, Аустралији, на Новом Зеланду. Главне очи су, несумњиво САД, Канада и Аустралија - објашњава за Спутњик ветеран спољнообавештајне службе Русије Лев Корољков.
Аустралија, на пример, помаже Вашингтону у шпијунирању азијских држава. Канаду, на пример, оптужују да активно прати Јужну Америку. Према информацијама које је објавио Сноуден, уз помоћ америчке НСА, Канада је пратила Министарство енергетике и рударства Бразила. НСА је шпијунирала и државну нафтну компанију Бразила.
Корољков наводи да је организација „Пет очију“ некад и сама иницијатор процеса о којима одлуке доносе владе тих држава, у зависности од претњи. На пример, клуб „Пет очију“ усмерен је против „Хуавеја“ како би се поткопао конкурент у испоруци електронике.
- Они данас имају врло јак утицај. Некад изазивају и сукобе између држава, јер се на основу њихових информација доносе политичке одлуке, посебно у САД - наводи Корољков.
Он додаје да се клуб проширио за још два нивоа. Осим споразума пет англосаксонских држава, постоје још два договора на основу којих су образовани клубови „Девет очију“ и „Четрнаест очију“, који не сарађују тако тесно као „петорка“.
У клуб „девет“ улазе, осим пет главних држава, још и Данска, Француска, Холандија и Норвешка, а клуб „четрнаест“ чине „деветка“ плус Немачка, Белгија, Италија, Шведска и Шпанија. Са њима, с времена на време, информације размењују и Израел, Јапан, Сингапур и Јужна Кореја.
Те службе, иако активно размењују информације, мало верују једна другој. Генерал ФСБ у пензији Александар Михајлов подсећа да ако постоје пријатељске државе, не постоје и пријатељске обавештајне службе. Сарадња међу њима зависи од догађаја и ситуације. Некад је активнија, а некад спласне.
- САД имају јасне националне интересе и њихово првенство у овом блоку им омогућава да диктирају услове обавештајним службама тих држава - закључује руски генерал.
