СРЕДЊЕАЗИЈСКО БУРЕ БАРУТА: Како је Ферганска долина у Узбекистану постала ЈЕЗГРО исламског ТЕРОРИЗМА?

Починитељи два велика терористичка напада у Истанбулу и Ст. Петербургу били су Узбек и Киргиз. Ако жели спречити ширење деловања терориста, Европа ће морати сарађивати с недемократским режимима из бивших азијских република Совјетског Савеза.

ЗАОКРЕТ ТРАМПОВЕ ПОЛИТИКЕ ПРЕМА СИРИЈИ: САД шаљу додатне трупе, сукоб са Русијом све извеснији?!

НА ПОМОЛУ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ?! Прекинута "врућа линија" Русије и САД

Иако је положај тзв. Исламске државе на терену у Сирији и Ираку све тежи и говори се о почетку њихова краја на Блиском истоку, њихове ћелије по Европи и Азији задају велике проблеме безбедносном стању у тамошњим државама.

Посебно се почела истицати ИС-ова средњоазијска ћелија чији су припадници извели два мучка терористичка напада - у Истанбулу током новогодишње ноћи (Узбек) те недавно у подземној железници у Санкт Петербургу (Киргиз). Средњоазијске земље Казахстан, Узбекистан, Киргистан, Таџикистан и Туркменистан, све редом аутократске секуларне државе бившег СССР-а с већинским муслиманским становништвом, место су нове геостратешке игре.

РУСКО СМРТОНОСНО ОРУЖЈЕ: Ракета ЦИРКОН ноћна мора ВАШИНГТОНА! (ФОТО)

То је азијска бачва барута која генерише светску несигурност, а чија би радикализација могла угрозити не само тај део света. Средња Азија налази се на политички, етнички и верски врло трусном подручју, стешњеном између утицаја Русије, Кине, Ирана и Турске, а граничи с најопаснијим “извозником” или трансмисијом екстремних исламистичких идеја у тој регији - Афганистаном.

Радикални исламисти већ дуго пикирају на те земље и само их готово бестидни и безочни режими спутавају у ширењу и освајању нових територија, а “сукоби” трају од краја 80-их када је у СССР-у ослабио репресивни апарат, уз утицај афганистанског рата који је у тим земљама ревитализирао ислам, а онда га врло брзо и радикализирао.

Распадом СССР-а те су земље неочекивано, а у прво време и нежељено, добиле независност, али и даље су се ослањале на Русију која их сматра својим пленом и зоном свога политичког и свакога другог утицаја. Коначно, тим подручјем Руси владају још од друге половине 18. века. 

Чврсте руке

У тим су земљама на власти су људи који имају совјетски хабитус, сви су школовани у Русији те су својим радикалним антиисламистичким политикама колика-толика брана продору џихадистичких идеја на то турбулентно подручје.

ЗАБЛУДЕ ЕРДОГАНА "ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ": Ново турско царство почиње у Сирији (ВИДЕО-ФОТО)

У Казахстану и Таџикистану од 90-их година владају Нурсултан Назарбајев с титулом Елбаси (Лидер нације) и Емомали Рахмон с титулом Пешвои милат (Лидер нације).

У Узбекистану и Туркменистану спроведени су, након смрти њихових неокомунистичких лидера Ислама Каримова и Сапармурата Нијазова, “успешни” преноси, односно аутократски континуитет власти на Шавката Мирзијојева и Гурбангулија Бердимухамедова, који гарантују некакву протуисламистичку сигурност у регији.

Већина тих земаља има колосалне залихе плина, нафте, урана, злата и угљена, а међу водећима су у производњи памука, воћа и поврћа, али и у производњи и “trafficu” опијата (у првом реду Узбекистан и Таџикистан), поглавито опијума и марихуане. Због њихова природног богатства и спречавања ширења џихадистичких покрета и идеја међународни актери су толерантни према тим режимима и спремни су зажмурити на кршења људских и грађанских права. Но, у овом тренутку радикални исламски елемент у тим земљама, упркос драстичним и драконским антиисламистичким законима и мерама, ипак се не може обуздати.

РУСКО УПОЗОРЕЊЕ ЗА АМЕРИЧКЕ АВИОНЕ: Не летите близу наших граница или укључите радио-уређај!

Према неким информацијама, у редовима ИС-а у Сирији и Ираку ангажирано је око пет хиљада грађана средњоазијских држава, чиме предњаче у односу на све остале. На пример, из Киргистана има двоструко више ИС-ових припадника у Сирији, Ираку и Либији, него из Дагестана који се сматра средиштем џихадизма у Русији.

Средиштем исламизма у Средњој Азији сматра се спорно подручје на узбекистанско-киргистанској граници: Ферганска долина у Узбекистану и регија Ош у Киргистану. Управо с тог подручја долазе и бомбаш-самоубојица из петербуршког метроа те нападач из Истанбула. Како истиче један од највећих руских стручњака за Средњу Азију, Алексеј Малашенко из московскога Царнегие центра, тим земљама владају племенско-корпоративне олигархије. Према његовом мишљењу, треба ускладити интересе и захтеве свих тих групација јер “исламски фактор” стално виси над главом.

"ИСЛАМСКА ДРЖАВА НЕСТАЈЕ УБРЗО": У питању су САТИ!

“Клан који изгуби или осети да губи позиције, могао би се окренути радикалном исламу као политичком оружју”, што би ситуацију на терену закомплицирало. То би дало пдсотицај “исламистичкој илегали” која тамо делује, упркос ригорозним мерама која спроводе тамошњи режими. На пример, Таџик заробљен у Гуантанаму одбио се вратити у Таџикистан и радије је изабрао останак у том америчком затвору, него суочавање с повратком у домовину и тамошњим антиисламистичким методама. Многи сведоче да су забачени пустињски затвори за исламисте у тим земљама најстрашнија и најкошмарнија места на свету.

Алтернативе нема

Друго, и у круговима естаблисхмента долази до отпадништва и одметништва због разлога које је споменуо Малашенко. Тако је један од јаких вођа ИС-а за Средњу Азију, главни оперативац за пребацивање у Сирију и Ирак, бивши заповедник специјалаца Таџикистана Гулмурод Халимов. У Таџикистану је, споменимо, почетком 90-их избио грађански рат, односно сукоб с радикалним исламистима, који је трајао до 1997. године. Један од пионира џихадизма у Узбекистану, Тахир Јулдашев познат као узбечки Осама бин Ладен, основао је Исламски покрет Узбекистана те чак добио и подршку Ислама Каримова који је тада требао утврдити власт. Но, како то бива, Каримов је Јулдашева одбацио па је овај побегао у Афганистан где је 2009. године погинуо у нападу америчких беспилотних летелица.

ОВИ МОМЦИ ЧУВАЈУ НАФТНА ПОЉА СИРИЈСКЕ ПУСТИЊЕ! Џихадистима УТЕРУЈУ страх У КОСТИ! (ВИДЕО)

Малашенко напомиње да је демократизација тих режима према западњачком моделу неостварива и немогућа, односно илузија. Управо би демократизација и либерализација какву заговарају на Западу, објашњава Малашенко, омогућила исламистима можда не да дођу на власт, а оно барем да изазову нестабилност у одређеној земљи.

То би, пак, целу регију, а онда и шире суседство могло бацити у амбис сукоба и дугорочне дестабилизације.

- Потпуно је јасно да алтернативе ауторитарним режимима у том делу свиета нема. Грађанско друштво, демократија - тога нема -  каже Малашенко.

Додаје како је и Арапско пролеће показало да је било само простор за продор религиозног екстремизма, а не за либерализацију тих земаља према западњачком узору. Наиме, и у 90-има су се исламисти “скривали” иза тзв. националних демократских странака и покрета. Урбанизовано (мањинско) становништво средњоазијских држава, без обзира на могуће примедбе о демократији и људским правима, ипак подржава ауторитарне владаре, и то управо из страха од исламизације друштва. Спремни су жртвовати тај део своје социјалне и друштвене свиести како би избегли варијанту коју сматрају још гором. Опасност од радикализације тих режима стално постоји, и то је зачарани круг.

Наиме, репресија није сприечила да се идеје џихадизма шире, него их је само притиснула. А забране, као на пример бурке или браде, могу само код традиционалиста изазвати супротан ефект, поготово у руралним срединама које су у тим земљама бројније. Управо је ту зачарани круг: репресија гаарантује стабилност, али истовремено је и иницијатор ширења радикалних идеја. То је пат-позиција јер репресија с једне стране не спречава ширење џихадизма, али га ипак обуздава, но с друге стране подстиче његов развој и јасно је да у једном тренутку репресија мора пукнути. Је ли боље имати данашњи Ирак и Либију или подржавати Мирзијојева и Бердимухамедова с њиховим често трагикомичним и бизарним култом личности?

ПУТИНОВА МЕКА МОЋ УЗДРМАЛА ЕВРОПУ: После Црне Горе и Холандије, ово су следеће РУСКЕ МЕТЕ!

Контрола Русије

Русија је у страху од развоја џихадизма у тим земљама због својих тежњи према тим подручјима, али и чињенице да су “терористичке ћелије” из Средње Азије преузеле штафету или, боље рећи, надовезале се на делом пацифизиране џихадисте Северног Кавказа. Након напада у петербуршком метроу откривена је цела мрежа средњоазијских терориста. Русија је постала друга земља на свиету према броју гастарбајтера, престигла је чак и Њемачку. 

Казахстан и Киргистан чланови су Еуроазијске уније, својеврсне руске верзије ЕУ. Ускоро се очекује и приступање Таџикистана, а према неким најавама, то би након промјене власти могао учинити и Узбекистан. Осим тога, Киргистан, Таџикистан и Казахстан део су “руског” НАТО-а, односно Договора о колективној безбедности. И ту би Русија радо видела најмоћнију земљу Средње Азије - Узбекистан. Недавно је у Москви боравио Шавкат Мирзијојев који је, како наводе руски медији, примљен с највећим почастима, одавно невиђенима у Кремљу. Уз то, недавно је Владимир Путин одликовао Емомалија Рахмона високим орденом. Кремљ се труди те режиме све више везати уз себе и политички и економски како би му те земље служиле и као “санитарни кордон” према утицају из Афганистана.