СРПСКИ ПОЛИТИЧКИ АНАЛИТИЧАР ИЗ ВАШИНГТОНА ОТКРИВА: Ситуација је веома сложена, сумња се на манипулације на изборима
Анкете које су предвиђале комотну предност Џозефа Бајдена на изборима у САД показале су се као нетачне. На дан избора, на биралиштима је победио Доналд Трамп. Гласачки листићи пристигли поштом довели су у питање победника ових избора.
Шеф представништва РС и политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић овако истиче значај огромног броја гласачких листића које су, због опасности од ковида 19, форсирале демократе, а пристизали су пре изборног дана.
Посебно је индикативно, истиче, што су државе кључне за исход избора као што су Пенсилванија, Висконсин, Северна Каролина, Минесота, Мичиген, Невада, уочи избора промениле прописе у вези са утврђивањем валидности и бројањем тих листића.
У НЕВАДИ СЕ ЛОМИ СУДБИНА АМЕРИКЕ! Познато кад ћемо знати коначне резултате избора
НЕРЕДИ НА УЛИЦАМА АМЕРИКЕ: Протестанти незадовољни изборима, траже да се преброји сваки пристигли глас (ВИДЕО)
МАС ПОЗВАО БАЈДЕНА И ТРАМПА ДА СЕ СУЗДРЖЕ: САД је много више од представе једног човека
- То је изазвало сумњу да се припрема ситуација да се у случају тесног резултата, захваљујући поштанским листићима, победа Трампа претвори у тријумф Бајдена. Тако смо сада дошли до најгорег сценарија, оспоравања резултата - каже он.
При промени правила, ранија обавеза да се потпис бирача поклапа са оним у гласачком регистру, сада је пренебрегнут. То је, каже, отворило сумње, али и сложено правно питање, од којих је највеће: "Ко је победник избора?"
Решење из 1876. године
Компликовани спор око победника избора завршио се договором 1876. године после Грађанског рата. Било је неспорно да је демократа Семјуел Тилден освојио више гласова од републиканца Ратефорда Хејза, али су оба кандидата тврдила да су освојила 20 електорских гласова из четири државе. На крају је демократа пристао да Хејзу оде тих 20 гласова, али да овај у замену повуче трупе са југа.
- Но, одмах је почела репресија црнаца на југу, која је трајала све до шездесетих година 20. века. Иронија је да је расно питање поново тема у изборној 2020. години - примећује Обрад Кесић.
- Ситуација је толико сложена да неће ићи брзо, јер се у Пенсилванији ситуација толико искомпликовала одлукама нижих судова да се не зна којим путем ће утврдити спорне листиће. Тешко ће одредити који су листићи важећи. Сложени правни аспекти су у још четири до пет држава, уз Пенсилванију, у Висконсину, Мичигену, Минесоти, Северној Каролини. Отвара се и питање шта ће да се деси тамо где гувернери неће да потврде резултате, што су све ситуације које су непознате - наводи Кесић.
Према најгорем сценарију, предвиђа он, ова судска заврзлама могла би да се продужи чак до фебруара, уз најгору последицу, пораст неповерења у изборни и политички систем САД.
- Обе стране су већ најављивале да неће прихватити резултате. Штавише, уочи избора, а пре смрти демократске судије Врховног суда, демократе су у Филаделфији извеле симулацију кризе изборног процеса. Сценарио ове "вежбе" је био судски процес због правних манипулација - подсећа саговорник.
Манипулације на које се сумња на овим изборима, објашњава Кесић, односе се на контролу листића, с обзиром на то да су поједине државе допустиле да се уопште не узима у обзир веродостојност потписа бирача.
Такође се поставља питање прихватања листића с обзиром на датум када су предати у пошти, што се у неким државама не утврђује, већ се дозвољава да се уваже они пристигли чак и девет дана после избора.
Поставља се и питање могућности провере да исти гласач није гласао и поштом и на гласачком месту, као и утврђивање да ли један гласач није добио више листића. Сумњив је и ниво излазности у неким државама, као у Милвокију, где она износи чак 82 процента.